Suštinski cilj Zakona o sprečavanju porodičnog nasilja je zaboravljen

Da se u poslednjih godinu i po dana, od kada je na snazi novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, mnogo radilo na hitnim merama koje su uvedene protiv nasilnika, pokazalo je istraživanje Foruma sudija. Međutim, ne radi se dovoljno na zaštiti same žrtve, te je suštinski cilj novog Zakona zaboravljen.

Ovo je na Međunarodnoj konferenciji o efektima primene novog zakona u Nišu istakla Ivana Milovanović iz Osnovnog suda.

Akcenat je na hitnim merama i javnost je više upoznata sa tim, a u drugom planu je i od strane institucija i nevladinih organizacija individualni plan zaštite koji je zaboravljen, a samim tim i suštinski cilj Zakona je zaboravljen - kazala je Ivana Milovanović.

Istakla je da je istraživanje pokazalo da grupe koje prave planove zaštite žrtve nisu u istovetnim sastavima na teritoriji cele zemlje, iako zakon ovo propisuje. Osim toga, sastanci ovih grupa se često održavaju i preko telefona. Efekti primene novog zakona se ne mogu precizno meriti, jer država nije vodila evidenciju pre usvajanja; Foto: V. Milić

Prosto je neprihvatljivo da plan zaštite žrtve može da se sastavi telefonom. Individualnim planom zaštite se, takođe, ne predviđaju sve predviđene mere. Ne postoji sistem kontrole primene plana zaštite. Nedostatak resursa - ljudi i novca je uzrok tome i mislim da prvenstveno država treba da se bavi time da se razviju tretmani žrtava i počinioca, da se u to uključe i nevladine organizacije - dodala je ona.

Deca u vrtićima da uče o rodnoj ravnopravnosti

Zakon o sprečavanju nasilja u porodici primenjuje se od 1. juna 2017. godine, a učesnice Konferencije koju je organizovao niški Centar za devojke složile su se da treba učiti decu od najranijeg doba rodnoj ravnopravnosti. Samo tako će, dodaju, biti i manje žrtava i manje nasilnika.

Uvođenje nekih predmeta u okviru osnovnog obrazovanja, možda čak i u vrtićima da se krene, da se edukuju deca da ne postanu nasilnici jer ako oni dođu do nas, to je već kasno. Koliko god da se pruži podrška i koliko god da se uključi žrtva, ona je već preživela nasilje i pitanje je koliko može od toga da se oporavi. Govorimo o obrazovnom sistemu - rekla je predstavnica policije na konferenciji u Nišu.

Iz Centra za devojke su podsetili da već godinama rade na edukaciji najmlađih o porodičnom nasilju, te da su skoro krenuli i sa učenicima 4. razreda, a da im je plan da počnu da rade i sa predškolcima.

Istrage i postupci, iako žrtva to ne želi

Predstavnica Tužilaštva se za govornicom složila da je Zakon o sprečavanju porodičnog nasilja dao dobre mogućnosti za delovanje, kao i da je glavna razlika u tome što se sada istrage i postupci vode, iako žena odustane od svedočenja ili gonjenja nasilnika. Istaknuto je i da je stav Evropskog suda za ljudska prava da vođenje krivičnog postupka ne sme da zavisi od volje žrtve.

Prikupljaju se drugi dokazi, da li su to telesne povrede, ima li drugih svedoka i podnose se krivične prijave. Zakon je napravio u tom smislu razliku, da kada postoji i niži i srednji stepen rizika, a ne postoje dokazi za vođenje krivičnog postupka, vodi se parnični postupak, iseljenje i druge mere iz Zakona, a kada imamo dokaze onda imamo krivični postupak - rečeno je na konferenciji.

Inače, čulo se i da efekti Zakona ne mogu da se procene precizno, jer nema evidencije o porodičnom nasilju u Srbiji pre početka njegove primene. Kao negativna stvar istaknuto je i to što Srbija nije u potpunosti prihvatila odredbe Istanbulske konvencije, koja kaže da se žrtve porodičnog nasilja obeštećuju.