Sveti Nikola - zaštitnik moreplovaca i začetnik legende o Deda Mrazu
Kaže se da polovina Srba slavi, a ostali idu kod nekoga na Svetog Nikolu, a o tome koliko je ova slava česta govori i to što je danas većina niških škola imala skraćena časove, a u vrtićima su se grupe spajale. Svetitelj koga slavi toliki broj porodica sam je poznat kao zaštitinik moreplovaca, ali i tome što je anonimno činio dobra dela, pa se legenda o Deda Mrazu, piše na sajtu Srpske pravoslavne crkve, zapravo izrodila na osnovu onoga što je činio Sveti Nikola.
Sam je prošao sve, od progona i tamnice, do mesta arhiepiskopa, a uvek je, prema svedočanstvima iz njegovog žitija, bio skroman i milosrdan. Pomagao je ljudima na raznorazne načine.
Kao arhiepiskop Nikola je poučavao narod u veri, ne samo u crkvi, već i po domovima, na ulici i na svakom mestu. Mladić je savetovao, obilazio bolesne, sužnje otkupljivao i puštao na slobodu, žalosne je tešio, a grešnicima je pokazivao put i načine da se poprave - piše u Žitiju.
Kako bi ostao anoniman, Sveti Nikola je stavljao novac u odevne predmete ljudi, kako bi ih oni iznenada našli. Tako postoji i priča, kako stoji u Žitiju, da je jednoj sirotoj devojci noću pored uzglavlja postavio punu čarapu zlatnika, a onda to ponovio i njenim sestrama.
Kada je otac ćeri saznao ko je bio taj dobrotvor, otišao je do Nikole da mu se duboko zahvali. Nikola je kao i uvek do tada bio skroman te blagosilja domaćina. Iz ove legende je kasnije proizašla legenda o Svetom Klausu (Deda Mrazu), koji bi uoči Božića ostavljao u čarapi na ognjištu poklone djeci - stoji na sajtu SPC.
Inače, među onima koji praznuju ovog sveca je i niški vladika Arsenije, a tim povodom danas je održana liturgija u Sabornoj crkvi, uz prisustvo zvanica iz regiona i okruga, ali i dalmatinskog episkopa Nikodima.
Komentari
Poslednji komentari
djole
09:05 // 20. 12. 2019.
Tekst se odnosi na Bozic batu. Ovog drugog su "patentirali" komunci!
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.