Svetski dan autizma - I dalje nepoznato koliko se građana bori sa autizmom
Tačan broj osoba sa autizmom se ne zna ni u Srbiji, ni u Nišu, a roditelji godinama govore “da će svi biti zaprepašćeni brojevima, ako ih valjano prebroje”. Formiranje nacionalnog registra osoba sa autizmom pomoglo bi da se obezbedi dovoljan broj stručnih kadrova, da se rano interveniše i da se tako osobe sa autizmom u potpunosti uključe u društvo, smatra zaštitnik građana Zoran Pašalić.
Povodom 2. aprila, Svetskog dana podizanja svesti o autizmu, zaštitnik građana ističe da su za vidljive promene potrebni određeni pomaci, pre svega formiranje nacionalnog registra osoba sa autizmom.
Kako kaže, registar bi pomogao u razvijanju specifičnih usluga podrške i za decu, i za odrasle sa autizmom, koje bi ih u potpunosti uključile u društvo.
I dalje je nepoznato koliko se građana Srbije bori sa ovim problemom. Potrebno je da sagledamo problem u celini i obezbedimo dovoljno obučenog i stručnog kadra, da radimo na razvijanju programa rane intervencije, personalizovanim uslugama podrške u obrazovnom sistemu i drugim servisima podrške deci i odraslima sa autizmom, kako bi im se u potpunosti omogućilo uživanje građanskih prava - naglašava Zoran Pašalić.
O problemima sa kojima se susreću osobe sa autizmom i njihove porodice govorila je predsedica Udruženja “Dan” i majka deteta sa autizmom Jelena Petković u emisiji Južnih vesti. Da je registar neophodan, istakla je i ona.
To je jedini način jer kada nas budu prebrojali država će sistemski morati nešto da uradi. Ako nas budu valjano prebrojali, ti brojevi neće zaprepastiti samo državu nego i nas - rekla je Petković.
Zaštitnik građana podseća da su osobama sa autizmom i njihovim porodicama neophodni razumevanje i podrška. Iako se autizam, kao složeni neurorazvojni poremećaj, dijagnostikuje više od 30 godina, borba protiv predrasuda, kaže Pašalić, traje i danas.
Komentari
Poslednji komentari
Iva
22:43 // 3. 4. 2024.
Sistemska podrška ne postoji, udruženja koriste sredstva iz budžeta nenamenski i ništa se ne radi po pitanju rešavanja problema. Nije uspostavljen registar, nema zdravstvene podrške, nema zakona hranitelj- roditelj. Sve je svaljeno na roditelje koji su pred kolapsom.
Otac deteta sa autizmom
15:22 // 3. 4. 2024.
Genetske analize se ne rade,samo osnovne,a one koje upucuju da je poremecaj iz spektra autizma-kod nas nigde! Sve ovo je promocija neceg,u praksi nista be funkcionise tako. Naravno da su odstupanja u razvoju deteta sa autizmom velika u odnosu na vrsnjake,u s skom smislu. Ja ne razumem o cemu govori ova zena,treba malo da se nauci ako ce govoriti. Tuzno ko sve govori o ovoj temi.
Roditelj deteta sa autizmom
15:31 // 2. 4. 2024.
Razvojno savetovaliste....Primeri dobre prakse....inkluzija.......podrska.....
Koliko puta u toku godine moze da se zakaze i dobije termin za psihologa i defektologa u Razvojnom savetovalistu DZ Nis?
Pa sve ostalo..
Mlaćenje prazne slame na svim nivoima!!!!
Sustinska podrska ne postoji.
Naša deca su teret društvu i društvo se ponaša kao da ih nema. Zato se ne broje. Jer mnogo puta nista je nista.
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.