"Svi se pozivamo na prava i slobode, a nismo ispunili obaveze"

Okrugli sto na temu "Šta znači biti građanin Evrope", održan u Nišu, građani su iskoristili i da skrenu pažnju na neke nedostatke Evropske unije, poput toga što institucije ostaju gluve za probleme na medijskoj sceni Srbije. Takođe, sociolog Srđan Barišić je kao problem istakao što svi govore o nekim pravima i slobodama, ali zato ne uzimaju u obzir dužnosti i obaveze.

Kao ono što prvo treba da čini građanina Barišić je istakao društvenu odgovornost, kako prema sopstvenoj egzistenciji, tako i prema egzistenciji svakog drugog građanina.

Činjenica je da smo svi počeli da se pozivamo na neka prava i slobode, bez svesti o tome da u takvoj konstelaciji pojmova i procesa nismo ispunili svoje primarne obaveze i dužnosti. Sa druge strane, kolektivno smo ljubomorni što Šveđanin onako dobro živi. A onda Šveđaninu 50 % zarađenog uzme država, ali država odgovorno menadžeriše tim novcem. Šveđanin nije ljut, već je ponosan što živi u takvom sistemu, a onda vidimo da brkamo te lončiće - priča Barišić.

Objašnjavajući pojam građanstva, profesor Đokica Jovanović smatra da je prvo što karakteriše građanina kritička misao, te da sve ostali dolazi kasnije. On ovu definiciju ilustruje Grupom građana Udruženi pokret slobodnih stanara, čiji je i sam član, objašnjavajući da je građanin onaj koji je spreman da kritički misli i kritički dela.

Kritička misao je ono što je Evropa zaista ponudila svetu. Kritička misao je rodno mesto pobune i to ide ruku pod ruku sa Sartrom - osnovno građansko pravo je pravo na pobunu, sve ostala prava dolaze kasnije. Tek kada se pobuniš, ti pokazuješ da imaš svoj ljudski i građanski identitet, tek kada se okreneš prtoiv autoriteta bilo kakvog - priča Jovanović.

Urednik Južnih vesti Predrag Blagojević ograničio se na ljudska prava i na vladavinu zakona, pogotovu u oblasti informisanja. Blagojević navodi da je svedok toga da se u Srbiji ne poštuju ljudska prava, a da najviši predstavnici Evropske unije praktično ohrabruju sve to na jedan diplomatski način.

Problem je što kada novinari ukažu na cenzuru i autocenzuru u Srbiji, Johanes Han kaže “Dajte mi dokaz”, a onda se okrene i kaže “Moj prijatelj Aleksandar”, govoreći o predsedniku Vučiću.

Imamo zvanično snažno proevropsku Vladu i imamo najuticajnije medije, koje ista ta Vlada kontroliše, a koji su snažno antievropski, da ne kažem proruski. Mislim da u odgovoru na to pitanje vidimo suštinu problema. Ja mislim da civilno društvo i mediji mogu da učine dosta toga, ali ne bez podrške te iste Evrope, a ta ista Evropa evo šta radi - priča Blagojević.

Iako se slaže i razume ove probleme, kulturološkinja Aleksandra Đurić Bosnić smatra i da su za takvu situaciju krivi ljudi, koji odbijaju da se bave politikom i na taj način odlučuju o svojoj budućnosti.

Po mom mišljenju, ukoliko mi to kao građani ovog prostora radimo, teško da može doći bilo ko sa strane. Mi stalno očekujemo neku vrstu mesijanske pomoći, a čini mi se da se ona nekako neće dogoditi u tom smislu u kom joj se mi nadamo i da zapravo ono što je potrebno uraditi je da svako od nas u svojim mikro sredinama govori onako kako mi ovde govorimo i ne samo da govori - priča Đurić Bosnić.

Inače, okrugli sto je organizovan u okviru projekta “Mladi u eri post-istine: proširi vidike", čiji je cilj ukazivanje na nove trendove u svetu, regionu i Srbiji i predlaganje praktičnih politika, kada je reč o mladima. Projekat se sprovodi uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, a u organizaciji Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, pa je moderator bila Izabela Kisić, izvršna direktorka Odbora.