Tamna strana niške Tvrđave - Turski zatvor, barutane i tajnoviti tuneli u senci nemara

Niška Tvrđava, simbol grada, kategorisana kao spomenik kulture od velikog značaja ove godine slavi 300 godina postojanja. O njenom kulturološkom značaju ne govori samo status zaštite, već i to što savremenicima i svim turistima pruža oazu zelenila, mira i sadržaja.

Lepote Tvrđave; foto: D.M.Car

Pored znamenitosti poput Letnje pozornice, Salona 77 u Bali-begovoj džamiji, Lapidarijuma i hamama, tu su i Turski zatvor, barutane, objekat pod svodovima i bazilika, ali i mistični tuneli u bedemima koji su potpuno zanemareni.

Zgrada apsane; foto: JV

Zgrada apsane, odnosno zatvor smešten između Pašine i Vidin kapije, prema turskim izvorima 1873. godine svrstan je među najvažnije objekte u Tvrđavi. Taj status nije zadržan do danas, jer je objekat u potpunosti ruiniran, uništen, paljen i nebezbedan.

Pomoćni objekti prete da se sruše; foto: JV

Tokom obilaska terena ekipa Južnih vesti zatiče i grupu stranih turista, koji razočarani prizorom ubrzo izlaze i nastavljaju razgledanje Tvrđave.

Obrušena i paljena; foto: JVTakva reakcija ne čudi jer je dvorište apsane zapušteno i neuređeno, a dotrajala građa preti da se obruši. U prizemlju sada već oronule zgrade nalazilo se sedam prostorija, dve za žandarme i pet za zatvorenike, dok je na spratu bilo osam za zatvorenike i dve za bolesne. Sprata, kao ni stepenica više nema, a naziru se samo spaljeni drveni ostaci ploče. Sva vrata su razvaljena i odnešena, a smeće, plastika i fekalije obiluju.

Umesto atrakcije za turiste, apsana je postala je mesto okupljanja i obitavanja svakojakih grupa ljudi.

Objekat sa svodovima i bazilika; foto: JV

Ista slika prenosi se i na objekat pod svodovima i baziliku, kao i na pojedine barutane i kovačnice koje su vremenom zamenile javne toalete, pa je zbog neprijatnih mirisa u njih gotovo nemoguće ući.

Deo urušenog objekta sa svodovima; foto: JV

Objekat koji se nalazi sa unutrašnje leve strane Vidin kapije takođe je ruiniran i urušen u jednom delu. I tu je paljena vatra tik uz leš mrtve životinje.

Barutane zamenile javne toalete; foto: JV

Da postoje tuneli u Tvrđavi nije tajna. Podaci govore da su ti hodnici i manje prostorije unutar bedema najverovatnije služile Turcima za skladištenje baruta, đuladi i svega što je bilo potrebno za dejstvo artiljerije.

Izgled tunela; foto: JV

Sada, kao i u slučaju apsane služe samo kao mesto okupljanja pojedinih grupa, zbog čega tamo niko i ne zalazi.

Penzionisani arheolog Toni Čerškov kaže da su pojedini otvori na bedemima zatvoreni baš iz tog razloga kako ne bi bili uništavali i u krajnjem slučaju iz bezbednosnih razloga.

O samim tunelima postoje i brojne spekulacije, a jedna od njih jeste da hodnici vode do Vinika, a takve trvrdnje Čerškov odbacuje. Ističe da utvrđenje takvog tipa nije imalo potrebu za tajnim prolazima.

Pojedini su zagrađeni; foto: JV

Odbrambeni sistem je bio takav da ljudi nisu imali potrebu da od bilo koga beže, jer su mogli uvek da se odbrane. Tvrđava nikada nije bombardovana, niti su bedemi stradali od nečije artireljije, jer su se ključevi Tvrđave samo predavali u odnosu na to ko je imao veću vojsku tako da nije postojala potreba za tajnim prolazima - kaže Čerškov.

Napominje i da ne postoji podatak koliko je tačno prolaza, jer se time niko nije detaljno bavio, ali i da bi takav projekat bio i suviše složen i skup koji pored kopanja zahteva i konzervaciju svega što se pronađe.

Paljena vatra u tunelima; foto: JV

To potvrđuju i iz Zavoda za zaštitu spomenika, kao i činjenicu da nema dokaza o podzemnim tunelima, ali ne negiraju mogućnost postojanja laguma.

Kada je reč o tajnim tunelima i prolazima sasvim je moguće da postoje, ali mi o tome nemamo nikakve dokaze niti istorijske, niti arheološke, jer da bi ste došli dotle potrebna su jako skupa istraživanja, jer Tvrđava ima 6 do 8 metara kulturnog sloja i veoma je teška za istraživanje, a za to je zadužen Arheološki institut - kažu iz Zavoda.

Sumnjama da možda postoje podzemni tuneli doprinosi i podatak da je za kratko vreme koliko je Tvrđava bila pod austrijskom vojskom u njoj boravio bio Nikola Doksat - jedan od vodećih evropskih fortifikacionih inžinjera. On je uredio i Beogradsku tvrđavu kakva je danas, pravio lagume i tajne prolaze, a postoje podaci da je radio i korekcije na niškom utvrđenju.

Kakve, nije poznato.

Na začelju niču i divlje deponije; foto: JV

Iako Tvrđava nikada nije istražena do kraja, o onome što je očuvano ne brine se na pravi način, pa se tako u tunelima pored smeća mogu videti i gomile posečenog drveća, pokošene trave, a na bočnim spoljnim stranama Vidin kapije niču i male divlje deponije.

Takva slika daleko je od one u javnosti kojom Tvrđava dočekuje svoj veliki jubilej.

---

Podzemlja u Beogradu i Novom Sadu

U Novom Sadu i Beogradu je situacija drugačije, osim što je svaka građena na svoj način, istražen je i podzemni svet.

Podzemlje Petrovaradinske tvrđave predstavlja njenu najveću atrakciju koja mami ne samo zaljubljenike u istoriju i arheologiju, već i radoznale posetioce.

Pored toga što nudi nova saznanja, svojim sadržajem privlači i brojne turiste koji plaćaju da vide tajne podzemnih katakombi.

Tvrđave u Beogradu i Novom sadu imaju svoja podzemlja; foto: A. Đ.

Kako kažu iz novosadskog muzeja, tura se sastoji od 10 ljudi i cena iznosi 3.000 dinara, što je po svega 300 dinara po osobi, dok se za vođenje na engleskom jeziku doplaćuje 1.000 dinara po grupi.

Ide se jedan kilometar na prvom nivou, kroz podzemne hodnike, čuje se istorijska priča, način i sistem ratovanja, jer su oni napravljeni kako bi se vojska povlačila u slučaju opsade - objašnjavaju iz muzeja.

Takav turistički potencijal za privlačenje turisata iskorišćen je i u prestonici, pa individualna karta za obilazak podzemnog Beograda košta 1.800 dinara.

U cenu su uključeni tura i vodič. Obilazi se vojni bunker iz Drugog svetskog rata, Lapidarijum, barutane na Tvrđavi, rimski bunar i vinski lagumi.