Teške sudbine srpskih vojnika kroz slike i reči

Kako su u vreme Velikog rata majke tražile nestale sinove, kako su 1918. godine izgledali vojnici u Nišu, šta je “solunac” iz Pirota u pesmi poručio svojoj dragoj, možete saznati u elektronskom “Albumu sećanja”.

To je jedinstvena internet baza u kojoj je do sada prikupljeno više od 600 fotografija, pisama, ratnih dnevnika, dopisnih karata, slika ordenja i dokumenata iz porodičnih albuma potomaka učesnika Prvog svetskog rata.

Fotografija snimljena 1917. godine u Nišu. (Izvor: slavnimprecima.rs) “Album sećanja” od pre dva meseca može da kreira svako ko ima i želi da priloži bilo koji dokument iz perioda od 1914. do 1918. godine, da bi na ideju Nišlije Aleksandra Vasilića i Saveza udruženja potomaka ratnika Srbije od 1912. do 1920. godine bilo obeleženo 100 godina od početka Velikog rata.

- Odziv je više nego očekivan. Podstakli smo, pokrenuli i uspeli da učinimo vidljivim pojedinca, tog vojnika, istovremeno supruga, oca i brata, i sve ostale koji su nesebično dali sebe kako bi se izvojevala sloboda – kaže Vasilić.

Praunuk vojnika Dušana Radonjića poslao je fotografiju na kojoj on sa još dvojicom saboraca pozira u Nišu 1917. godine. 

- Svaka fotografija je jedna priča i svaka ima svoje ime i prezime – kaže Vasilić.

Zabeležen slučajan susret braće u Solunu. (Izvor: slavnimprecima.rs)Dodaje da bogatu istorijsku i kulturološku građu, koja će ostati dostupna naučnicima za dalja istraživanja, čini dopisnica Spasenije Prvulović iz Železnika kojom preko Crvenog krsta traži informacije o nestalom sinu.

„Album sećanja“ sada čuva i trenutak kada su se dvojica braće Borivoje i Svetozar Nikolić slučajno sreli u Solunu 1917. godine, zahvaljujući praunuku iz Babušnice koji je sliku njihovog susreta „ostavio“ na adresi slavnimprecima.rs.

„Listajući“ ovaj album možete naići i na stihove koje su naši preci pisali najmilijima iz tuđine.

Nekada sam srećan bio i sa dragom se oženio.

Imao sam dragu milu, voleo sam je kao vilu.

Od onoga kobnog časa, onoga, ah, užasa,

kada sam te one crne noći ostavio usamljenu u ponoći.

Od poslednjeg tvog poljupca moje srce tužno kuca – stihovi su pesme „Na rastanku“ koju je u ratnom dnevniku supruzi ostavio „solunac“ Ljubomir Spasić iz Pirota.

Pesma o rastanku sa suprugom vojnika iz Pirota (Izvor: slavnimprecima.rs)

Sliku vojnika koji se učestvovao u oba balkanska i Prvom svetskom ratu posetiocima „Albuma sećanja“ daje fotografija Aleksandra Mančića iz sela Dojkinci na Staroj planini koji je, kako piše njegov unuk, "zajedno sa ratnim drugovima preživeo golgotu".

Vojnik iz sela Dojkinci kod Pirota, učesnik oba balkanska i Prvog svetskog rata (Izvor: slavnimprecima.rs)Ovakve i još mnogo drugih dokumenata prilažu i Srbi iz dijaspore. O događajima u kojima su učestvovali njihovi preci komentarišu sa istoričarima, studentima i ostalima koje zanima ovaj deo istorije iz celog sveta i preko Fejsbuk stranice.

Iz Saveza potomaka ratnika Srbije 1912 – 1920 poručuju da je srpski narod jedan od najtužnijih svedoka strahovitog stradanja u I svetskom ratu, da su zasluge srpske vojske i pojedinaca za završetak rata ogromne i da žrtve koje je podneo narod zaslužuju sećanje.

Zato pozivaju građane da do 30. juna dopune ovaj album i time “učine vidljivim duh i telo slavnih predaka”. 

Oni koji nisu u mogućnosti da sami skeniraju i okače fotografije u elektrosnki Album sećanja, mogu kontaktirari Savez potomaka ratnika Srbije za pomoć.