Tokom vanrednog stanja žene manje tražile utočište zbog nasilja, ali ga više prijavljivale telefonom
Dok su na snazi bile vanredne mere tokom epidemije virusa korona manje žena tražilo je utočište u niškoj Sigurnoj kući, ali je u tom periodu više njih zvalo SOS telefon za žene i decu žrtve porodičnog i partnerskog nasilja, kažu iz ovih organizacija.
U vreme vanrednih mera manje je žena odlazilo u Sigurnu kuću, kaže direktorka Sonja Šćekić, ali tumači da taj podatak ne govori da li je zaista manje njih trpelo nasilje.
Za razliku od ostalih država gde smo videli ekspanziju nasilja prema ženama, po našim podacima u Srbiji nije bilo tako. Taj broj je bio smanjen. Moje mišljenje je da je u situaciji epidemije korona virusa sve to bilo za nas nešto nepoznato, novo, stresno i smatram da su žene žrtve nasilja u tim situacijama problem nasilja stavljale po strani, a da su se više bavile očuvanjem zdravlja porordice, obezbeđivanjem primarnih potreba za porodicu i decu - objašnjava Šćekićeva.
Nakon što su mere ukinute, dodaje, broj prijava se već od avgusta vratio u okvire u kojima je bio i ranije.
U istom periodu, na telefon za prijavu porodičnog i partnerskog nasilja bilo je više poziva žena, ukazuje Ana Saćipović koja je pokrenula ovu SOS liniju.
Saćipovićeva ukazuje da je bilo više poziva SOS telefonu tokom vanrednog stanja; Foto: JVU periodu od marta do juna nama se javilo 104 korisnika. To povećanje od negde preko 30% u odnosu na isti period prošle godine kada nije bio kovid. Žene su nama prijavljivale da ne mogu da izađu iz kuće i prijave nasilnika u vreme policijskog časa. Reagovano je na našu inicijativu u tom slučaju. Pojedine korisnice nisu mogle da budu smeštene u Sigurnu kuću - kaže Saćipovićeva.
Saćipović kaže da su sa koleginicama iz Vranja tražile od Vlade da se žrtvama nasilja u vanrednom stanju olakša da nađu zaštitu i da dođu do Sigurne kuće, na šta su odreagovali.
Sigurna kuća je, kaže direktorka, bila dostupna i kada je bio policijski čas, te su žene mogle da i tada dobiju utočište zbog nasilja.
Mi smo žene bodrili da to što je zabrana kretanja ne znači da žrtva ne treba da prijavi nasilje. Tokom policijskog časa bili smo dostupni, kao i tokom vanrednih mera. Kada žena prijavi nasilje, ona prijavi policiji ili Centru za socijalni rad. Istog trenutka službenici policije i stručni radnici Centra izlaze na mesto gde se nasilje desilo i preduzimaju sve što treba - kaže Šćekićeva.
Izveštaj Sekretarijata: Porodičnog nasilja manje u 2019. godini
Prijavljeno porodično nasilje u 2019. godini bilo je smanjeno 11,2%, navodi se u izveštaju Sekretarijata za socijalnu zaštitu, zbog toga što, kako tumači sekretarka Mirjana Popović, ljudi više nemaju osećaj stida i manje kriju nasilje.
Nasilje u porodici najčešće je bilo fizičko, a većina prijava i dalje dolazi od žena, dok su se muškarci javili kao žrtve u otprilike petini slučajeva.
Komentari
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.