Traže biciklističke ulice i obavezno rastojanje pri preticanju

Da se biciklisti kreću jednosmernim ulicama u oba smera, da ih vozila pretiču sa minimum jednim metrom rastojanja i neke ulice postanu biciklističke - predlozi su udruženja iz Niša, Novog Sada, Beograda i Šapca upućeni MUP-u.

Ova biciklistička udruženja popisala su mere koje, kako saopštavaju, treba da se nađu u izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, kako bi se “uklonile nejasnoće iz postojećeg zakona i uvela rešenja koja povećavaju bezbednost biciklista”. Pre 3 godine biciklističke staze obeležene; foto: JV

Nažalost, biciklisti se uglavnom ne osećaju bezbedno na ulicama i prepoznati su od državnih institucija kao ranjiva grupa učesnika u saobraćaju. Zato je jedna od prioritetnih mera koje predlažemo uvođenje obaveznog rastojanja prilikom preticanja biciklista - kaže predsednik Niške saobraćajne unije Goran Jovanović.

On napominje da bi se obaveznim rastojanjem poslala poruka vozačima motornih vozila da moraju voditi računa kako se ponašaju u saobraćaju prema biciklistima, kao i da bi se time i sami biciklisti osećali sigurnije na kolovozu.

Biciklistička udruženjima, među kojima su iz Niša Karavan tim i Niška saobraćajna unija, zahtevaju da se u zakon uvedu mere poput autobuske žute trake za bicikliste, mešovite pešačko-biciklističke staze, trake za bicikliste i regulisanje kretanja biciklista u jednosmernim ulicama u kontra smeru.

U Novom Sadu je rađen pilot-projekat kada je biciklistima omogućeno da se kroz neke jednosmerne ulice kreću u oba smera i odlično se pokazao jer nije bila ugrožena bezbednost u saobraćaju. Ovako regulisane ulice omogućavaju biciklistima da izaberu najkraći i najbezbedniji put - objašnjava Jovanović.

U ulicama gde nije prometan saobraćaj biciklisti se osećaju bezbednije; foto: Vanja Keser U predlogu se napominje da je to praksa u mnogim evropskim gradovima, te da U Briselu postoji 3.113 ovakvih ulica sa 404 km dužine.

Jedna od mera koje se predlažu je i uvođenje takozvanih biciklističkih ulica “čiji je kolovoz namenjen prvenstveno kretanju bicikala”.

U Nišu zasada nije moguće uvesti to jer nemamo ni definisane zone 30, koje predstavljaju ulice koje su kratke i nemaju prometan automobilski saobraćaj i u kojima je maksimalna brzina kretanja 30 km/h. U takvim ulicama bi biciklista mogao da se kreće bez zaziranja i osećaja da “zagušuje” saobraćaj jer bi se kretao istom brzinom kao automobil - kaže predsednik Niške saobraćajne unije.

Ono što on vidi kao primenljivo rešenje, obzirom da u Nišu nema više od 10 km biciklističkih staza, jeste uvođenje biciklističkih traka na samom kolovozu.

Jeste da ima više staza nego ranije i da su obeležene, ali lokalna samouprava mora još da radi na tome da stvori ambijent u kome se biciklisti osećaju bezbedno. Imam utisak da je poslednjih godina sve više biciklista u Nišu, a što ih je više to i njihova bezbednost treba biti veća - kaže Jovanović.

Fluorescentni prsluci loša ideja

Biciklistička udruženja ističu da ih brine to što u MUP-u istrajavaju u tome da svetloodbojni prsluci budu obavezni za bicikliste, iako je, kako tvrde, u svetu dokazano da se ta mera pokazala kao štetna i bez efekta. Na biciklističkim stazama često su parkirani automobili; foto: Karavan tim Niš

Predložena mera kojom bi biciklisti bili obavezni da koriste noću, u uslovima smanjene vidljivosti i van naseljenog mesta prsluke, je već u uporednoj praksi isprobana i nije donela pozitivne rezultate u pogledu povećanja generalne bezbednosti biciklista - obrazlažu biciklisti.

Predstavnici udruženja Ulice za bicikliste i Bajsologija iz Beograda, Vozi ulice iz Šapca, Novosadska biciklistička inicijativa, Niška saobraćajna unija, Karavan tim iz Niša i Ciklo svet Srbija kažu da su već donosioce odluka upoznali sa rešenjima za koje se zalažu, ali da nisu naišli na podršku.

Umesto podrške naišli smo na nerazumevanje za kvalitetne predloge i ignorisanje upozorenja o opasnim posledicama od strane onih koji treba da pokažu najviše podrške za povećanje bezbednosti građana i građanki koji se prevoze biciklima - navode ova biciklistička udruženja.

Ističu da je usvajanje mera koje su predložili i odbacivanje problematičnih rešenja na koja su ukazali “ključ za omogućavanje svakodnevnog bezbednog korišćenja bicikla u saobraćaju”.