Trbuhom za nudlama - Nišlija 8 godina u Aziji, u Kini više novca, u Vijetnamu više slobode

Poslednjih godina veoma popularna destinacija mnogih stanovnika Srbije za život i rad jesu zemlje Dalekog istoka. Do pojave korona virusa najpopularnija zemlja bila je Kina, koju su masovno naseljavali, između ostalih, i Srbi. Među njima je i Nišlija Nenad Urošević koji skoro 10 godina živi na azijskom kontinentu i radi kao profesor engleskog jezika. Sedam godina proveo je u Kini, a sada je u komšiluku, u Vijetnamu.

Bilo mu je uzbudljivo da upozna svu tu različitost; foto: Nenad Urošević; privatna arhiva Za svoj odlazak u Kinu kaže da se desio spontano. Predavajući engleski preko raznih onlajn platformi saznao je da postoji mogućnost da dobije posao i preseli se u Kinu. Isprva skeptičan, nenadajući se poslu, kontaktirao je sa potencijalnim poslodavcem i nakon 4 meseca od prvog kontakta našao se u Kini u mestu Ćinjuen, nedaleko od Guandžoa.

U početku je sve zaista delovalo kao da si u bajci jer je toliko drugačije i neprepoznatljivo u odnosu na ono kako mi, inače, živimo. Počevši od njihovog karakterističnog pisma, ali i izgleda hrane. Sve je delovalo kao da sam na drugoj planeti. Bilo je jako uzbudljivo upoznati svu tu različitost i i ljude koje tu žive - započeo je Nenad.

Njegov dolazak, u ne tako razvijeno mesto, izazivao je veliko interesovanje lokalnog stanovništva. Iako je komunikacija sa njima bila nemoguća zbog jezičke barijere, želeli su da znaju sve o njemu, a najviše su brinuli da li uživa u njihovoj hrani i pirinčanoj rakiji zvanoj baiđo. Ipak, manje sredine u Kini ne olakšavaju život strancu, pa je Nenadova odluka da se preseli u veći grad bila logična. Prvo je otišao u Nančang, a potom u Šangaj, u kome je ostao do kraja svog boravka u Kini.

Pošto sam putovanje u Kini započeo iz tog jednog malog mestašica, prelazak u Šangaj mi je delovao kao logičan nastavak. Zaista sam hteo da okusim što više od onoga što Kina ima da ponudi. Hteo sam istinski da vidim sva njena lica. Najviše mi je prijala infrastruktura, uređenost, higijena i koliko se poštuju pravila. Iako je to grad koji ima više od 20 miliona ljudi nekako skladno funkcionišu poput časovnika. Nema preteranih saobraćajnih gužvi, redova u prodavnicama i tome slično - rekao je ovaj Nišlija.

Spoj tradicije i modernog načina života jednog profesora

Najviše mu je prijala infrastruktura i uređenost; foto: Nenad Urošević; privatna arhiva Prema Nenadovim rečima veoma se brzo adaptirao na život i posao u Kini, jer su od prvog dana svi pokušavali da mu pomognu kako bi se što pre prilagodio, a posle svih ovih godina i dalje je fasciniran njihovim načinom spajanja tradicije i modernog.

Ono što je mene najviše oduševilo je načina koji uspevaju da inkorporiraju njihovu tradiciju i običaje sa modernim načinom života koji zahteva veliki broj sati na poslu. Na radnom mestu sam naučio najviše o njihovoj kulturi i običajima, jer su moje kineske kolege pokušavale da me uključe u svaki praznik i običaj. To su zaista predivna iskustva gde pravimo tradicionalne pirinčane torte ili nosimo crvena odela, palimo vatromet i delimo crvene paketiće u kojima se daje novac - rekao je.

Što se samog posla tiče, Nenad smatra da je u početku teško naučiti da balansirate između 50 učenika i svakome posvetiti dovoljno pažnje, te da je pored akademskog rada, za njega je bitniji i teži pedagoški, koji odvaja dobrog profesora od odličnog. Najveća pobeda mu je kada uspe da motiviše i probudi znatiželju učenika iz časa u čas. Nakon završenog radnog dana, kvalitet slobodnog vremena, zavisiće od mesta u kome živite.

U manjim mestima to može da bude i samo večera ispred restorana gde se pije njihovo pivo i njihovo pirinčano vino sa ljudima iz komšiluka. Iako komšije možda i ne znaju engleski to ih ne sprečava da nazdravljaju i pokušavaju da razmene neke informacije sa vama. Upravo takvi susreti čine manja mesta toliko toplim i privlačnim. S druge strane, u Šangaju smo mogli da posetimo mesta gde se svira izvrstan džez i bluz, ili da se uživa u tonovima južne Amerike. Svojevremeno je otvoren ex-yu roštilj, gde su ljudi sa naših prostora mogli da se okupe u isto vreme na istom mestu. - rekao je Nenad Uroševič.

Kineska četvrt; foto: Nenad Urošević; privatna arhiva Hrana je ogroman deo iskustva u bilo kojem mestu, a prema Nenadovim rečima, posebno u Kini. Svaka regija ima drugačije metode pripreme hrane, što čini da u Kini imate nekoliko različitiih, tradicionalnih kuhinja.

Najviše sam uvek voleo jela sa nudlama bilo da su to nudle u supi ili pržene. Osim toga tu je marinirana svinjetina, koja se preprži sa masnoćom, jer će marinada da je upije. Veoma ukusno, a tek samo jedno od sijaset drugih jela koja se obično jedu u društvu za okruglim stolom koje se vrti da bi svi mogli da probaju od svega po malo. Naravno, standardni dodatak svakom jelu je pirinač - dodao je.

Povratak u Srbiju i ekspresni odlazak u Vijetnam

Nakon što se situacija sa koronom iskomplikovala mnogi stranci dobili su otkaze zbog sve ozbiljnije finansijske krize. Neki su zbog straha napuštali Kinu, dok nekima nije produžena viza i primorani su da se vrate kućama. Vratio se i Nenad.

Povratak u Srbiju bio je gorko-sladak, jer se nije desio u potpunosti pod mojim uslovima, ali mi je dobro došao. Predugo nisam bio ovde i iskoristio sam period, koji ću prosvesti kući, da se ponovo povežem sa nekim ljudima sa kojima dugo nisam bio u kontaktu. Ono što nisam primećivao na početku i ono što sam zaboravio boraveći van zemlje jesu apatija i odsustvo žeđi za životom koji su veoma zapaženi kod nas ovde - zaključio je.

Pagode, vera i komunizam u Kini; foto: Nenad Urošević; privatna arhiva Želja za povratkom na azijski kontinent javila mu se ponovo, međutim, situacija u Kini nije povoljna, vize se ne dobijaju tako lako više, te je, prema Nenadovim rečima, za prosečnog stranca povratak veoma otežan. Međutim, dobio je priliku nastavi svoj rad na Dalekom istoku i predaje u jednoj osnovnoj školi u Vijetnamu.

Trenutno sam u gradu Ho Ši Min i prva stvar koju sam zapazio od prvog trenutka koliko ljudi uživaju u životu. Za razliku od Kine gde se osećao ogroman entuzijazam vezan za posao i profesionalni razvoj i napredak, u Vijetnamu se oseća uzbuđenost zbog samog života i slobodnog vremena. Dok se u Kini zaradi i do 50% više novca, u Vijetnamu dobiješ jednu vrstu slobode koju u Kini nećete imati - rekao je.

Najveća razlika u načinu života između Kine i Vijetnama, prema Nenadovim rečima, je zbog drugačijeg političkog sistema jer u Vijetnamu ne postoji kontrola građana kakva je vidljiva u Kini, pa je to najveći razlog drugačijeg pogleda na život.

Stranci su svesni kada dolaze u Kinu da dolaze u komunističku zemlju, koja u svakom trenutku kontroliše svoj narod. S obzirom da je internet “zaključan”, filtriraju se informacije i znate samo ono “što bi trebalo da znate”, društvene mreže koje mi koristimo su zabranjene, Google ne postoji, zato i koristimo VPN, aplikaciju koja nam omogućava da zbunimo taj sistem, tako što on prebacuje IP adresu van granica Kine i tek tada možemo da radimo ono što želimo da radimo na internetu - rekao je.

Bez obzira na zatvoreni sistem u kome je kontrola pojačana, kako je rekao, nikada se nije osećao ugroženim, a dokle god stranci ne prave probleme, Vlada Kine im neće praviti problem zbog toga što koriste VPN.

Bez obzira na okolnosti pod kojima se živi u takvim zemljama, Nenad kaže da su to mesta na kojima je kao profesor engleskog jezika najviše mogao da napreduje i sazreva, ali ne samo na poslovnom, već i u privatnom životu.