Tribina u Nišu o mobingu - stari problem sa novim imenom

Tribina “Preživeti i sprečiti mobing” biće održana u niškom “No limit Hub”-u u utorak, 17. januara, od 17 sati, na kojoj će govoriti psiholog i autor tribine Stevan Stanojević i direktorka Regionalnog centra „Mobing“ u Nišu Aleksandra Barton, a složili su se da su nezalaganje nadležnih institucija, ali i nedostatak informacija i mreža podrške najveći problemi sa kojima se žrtve mobinga susreću.

Aleksandra Barton smatra da je važno o mobingu govoriti javno i podići svest građana o njihovim pravima zagarantovanim zakonima koje je Srbija usvojila u želji da se pridruži Evropskoj Uniji i dodala da postoji nedostatak lične odgovornosti pri izvršenju zakona.

Mobing se ispoljava u vidu psihičkog zlostavljanja i ponižavanja neke osobe na radnom mestu od strane jedne ili više osoba, te dovodi do povrede dostojanstva zaposlenog i stvaranja neprijateljskog radnog okruženja, što često rezultira prestankom radnog odnosa, kaže Stevan Stanojević i dodaje da može biti u horizontalnim odnosima od strane kolega ili vertikalnim od strane nadređenog.

Mobing je i pretrpavanje poslom, ali i tzv. sindrom “praznog stola”, kada se zaposlenom ne daju zaduženja, tako da to počinje da izaziva netrpeljivost kod kolega, a sam zaposleni posao doživljava kao besmislen. Bitno je i da li je moguće rešiti spor u okviru firme ili mora doći do nadležnih organa pravosuđa. Edukacijom kakvu će prisutni imati u okviru tribine, možemo postići promenu - rekao je Stanojević

Mobing utiče na psihičko stanje zaposlenog, na poremećene međuljudske odnose na poslu i pad produktivnosti i društvenih vrednosti; foto: Istock.com Žrtve mobinga, kako je direktorka Regionalnog centra “Mobing” rekla, trebalo bi da se potrude da prikupe što više materijalnih dokaza o postojanju zlostavljanja na radu, ali i privoleti svedoke da postupe u skladu sa zakonom i potvrde svojim iskazima postojanje mobinga na poslu. Međutim, kako kaže Barton, potrebno je mnogo hrabrosti svedočiti protiv nekoga ko će vam i dalje biti pretpostavljeni.

Kada zaposleni shvati da je žrtva zlostavljanja na radu, najbolje bi bilo da zlostavljača i sve njegove postupke ignoriše, jer se mober “hrani” stresom i reakcijama koje izaziva svojim postupcima kod žrtve. Međutim, trebalo bi imati na umu da mobing ne prestaje sam od sebe, mober nikako ne želi da bude razotriven u onome što radi, a da biste se spasili od mobinga i mobera, morate se boriti i prijaviti zlostavljanje na radu i tome javno govoriti - rekla je Aleksandra.

Posledice mobinga

Direktorka “Mobinga” Aleksandra Barton izjavila je da se postojanje mobinga može negativno odraziti trostuko, pre svega na psihičko stanje zaposlenog, na poremećene međuljudske odnose na poslu i pad produktivnosti i društvenih vrednosti.

Izveštaji lekara opšte prakse i lekara specijaliste biće dokaz na sudu o zdravstvenom stanju, odnosno o posledicama narušavanja zdravlja. Sudskim veštačenjem se potom utvrđuje da su iste nastupile kao posledica ponašanja koje predstavlja zlostavljanje na radu. Ako se koriste sredstva za mobing koja je lako dokazati, razumno bi bilo sačuvati dokaze u vidu elektronske pošte, sms poruka, dopisa i slično - kaže Aleksandra Barton.

Tribina o mobingu koja će biti održana u Nišu deo je višegodišnje akcije “Veče mentalnog zdravlja” koju je 2019. godine pokrenuo psiholog Stevan Stanojević, koji je smatra da se usled pandemije, koja je uticala da se o temama mentalnog zdravlja više govori jer su ljudi postali otvoreniji u traženju stručne pomoći.