Tužilaštvo odbacilo krivičnu prijavu protiv državnog vrha zbog neustavnog vanrednog stanja

Krivičnu prijavu koju je podneo Toplički centar za demokratiju protiv Aleksandra Vučića, Ane Brnabić i Maje Gojković zbog, kako su pojasnili, neustavnog uvođenja vanrednog stanja i napada na ustavno uređenje, odbacilo je Tužilaštvo za organizovani kriminal pod obrazloženjem da ne postoji sumnja za izvršeno krivično delo.

Toplički centar za demokratiju i ljudska prava na čelu sa Draganom Dobrašinovićem podneo je krivičnu prijavu u drugoj polovini aprila, a sada je stigao i odgovor iz Tužilaštva koje odbacuje navode i sumnje centra iz Prokuplja.

Nismo našli zakonskog osnova za pokretanje krivičnog postupka, jer ne postoje osnovi sumnje da su prijavljeni kao organizovana grupa izvršili navedena niti bilo koja dela iz člana 3 Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, a ni drugo krivično delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti - stoji u orgovoru Tužilaštva.

Prijava je podneta protiv predsednika, premijera i predsednice parlamenta Republike Srbije i u noj navedeno da su uveli vanredno stanje u državi polovinom marta, a da nisu ni pokušali da sazovu sednicu Narodne Skupštine kako Ustav i zakoni nalažu.

U Topličkom centru ironično kažu da im ne preostaje ništa drugo do da poveruju tužiocima koji su svakako preispitali posledice svoje odluke, ali po sebe.

Sticajem okolnosti, dobro nam je poznato da nema te političarske krpe ni krpice kojoj tužilaštvo neće biti zakrpa, ni tog nepočinstva vlasti kojem ono neće biti zaštita. Jer, samo tako, oni koji bi da i dalje budu to što jesu, mogu biti tu gde jesu. A biti to i biti tu, ne uradivši pritom ništa dobro za svoju zemlju, njihova je sveta dužnost - kažu u Topličkom centru.

Da je vanredno stanje proglašeno neustavno prvi su javnost obavestili narodni poslanici Pokreta “Dosta je bilo” koji su od prvog dana vanrednog stanja tražili podršku kolega poslanika i ukazivali na kršenje Ustava.

Na kraju je reagovao i OEBS koji je preko svog posebnog odeljenja ODIHR pozvao vlasti u Srbiji da osiguraju ključnu ulogu parlamenta u nadzoru vanrednog stanja.

Podsetimo, odluka o proglašenju vanrednog stanja doneta je 15. marta nakon sastanka Kriznog štaba i bez odluke parlamenta koji je u tom trenutku bio raspušten zbog ranije raspisanih izbora.

Iako su bili u takozvanom tehničkom mandatu, poslanici nisu pozvani da se izjasne o ovom predlogu, a odluku su potpisali predsednik, premijerka i predsednica Skupštine.

Advokati i pravnici su ocenili da je odluka neustavna, a podnete su i inicijative Ustavnom sudu.