U Đavoljoj varoši kod Kuršumlije gradi se vizitorski centar vredan preko 30 miliona dinara

Izgradnjom vizitorskog centra procenjenog na 30.074.372 dinara bez PDV-a, prema rečima nadležnih u Kuršumliji, omogućiće unapređenje turističke ponude i poboljšanje infrastrukture u Đavoljoj varoši, a planirano je da objekat služi kao polazna tačka za posetioce, nudeći informacije o istoriji i geologiji lokaliteta, kao i sadržaje za edukaciju o tom prirodnom fenomenu. Projekat finansira Ministarstvo za zaštitu životne sredine, koje je za tu svrhu izdvojilo 25 miliona dinara, dok će preostali deo novca biti obezbeđen iz lokalnog budžeta.

Radovi bi, ukoliko se sve završi kako je planirano i vremenski uslovi dozvole, trebalo da budu gotovi do kraja godine. Vizitorski centar će privući turiste; Foto: Turistička organizacija Kuršumlije

Izgradnjom vizitorskog centra želimo da privučemo još veći broj turista, što će imati pozitivan uticaj na lokalnu ekonomiju. Povećanje broja posetilaca stvoriće mogućnosti za nova radna mesta, unaprediti poslovanje lokalnih ugostiteljskih i turističkih objekata i doprineće sveobuhvatnom razvoju tog kraja - kažu u Opštini Kuršumlija.

Đavolja varoš je poznata po svojim kamenim figurama koje su nastale erozijom tla i koje stvaraju utisak nestvarnog prizora, što mesto čini jedinstvenim.

Pored neobičnih figura, lokalitet krase i dva izvora izrazito kisele vode sa visokim sadržajem minerala, koji su retkost čak i u evropskim okvirima.

U lokalnoj samoupravi sa završetkom radova očekuju da će Đavolja varoš postati još prepoznatljivija turistička destinacija, ne samo u Srbiji, već i u širem regionu, a novi sadržaji i unapređeni uslovi za posetioce izgradnjom vizitorskog centra doprineće da taj prirodni fenomen dobije još vidljivije mesto na turističkoj mapi Balkana.

Đavolja varoš bila u konkurenciji za 7 svetskih čuda prirode

Geološki prirodni fenomen smešten na Radan planini, poznat je po 202 okamenjene figure visine od 2 do 15 metara stvorene dugotrajnim procesom erozije, a njihova raznolikost dodatno doprinosi njihovoj jedinstvenosti.

Zemljane figure u Đavoljoj varoši su rezultat specifičnog erozivnog procesa koji traje vekovima, obrazuju se, rastu, menjaju, skraćuju, nestaju i ponovo stvaraju.

Ovi oblici reljefa nastali su delovanjem kišnice na nekadašnju topografsku površinu, koju čini veoma rastresit, ali čvrst materijal i spiranjem peska i šljunka ispod manjih ili većih kamenih blokova ostaju figure u obliku kula ili piramida.

Đavolja varoš je jedinstveni fenomen u Srbiji i vrlo redak u svetu, a u Evropi ima sličnih pojava u Alpima, Austriji, Italiji i Francuskoj., ali su “kule” u Đavoljoj varoši većih dimenzija i znatno postojanije.

Postoji mnogo narodnih legendi o nastanku Đavolje varoši, po jednoj legendi figure predstavljaju okamenjene svatove koje su po nagovoru đavola hteli da venčaju brata i sestru.

Po drugoj, to su okamenjeni đavoli što su ih nadmudrili đaci u opkladi, a po trećoj legendi zemljane skulpture predstavljaju đavole kojih su se ljudi oslobodili prenoćivši jednu noć pored crkvišta Sveta Petke, u neposrednoj blizini zemljanih figura.

Lokalitet Đavolja varoš stavljen je pod zaštitu još 1959. godine, dok je 1995. godine Uredbom Vlade Republike Srbije proglašena za prirodno dobro od izuzetnog značaja i stavljena je u prvu kategoriju zaštite.

Ukupno je zaštićeno 67 hektara površine i Đavolja varoš je bila jedini predstavnik Srbije u izboru za 7 svetskih čuda prirode.