U Evropi se u tužilaštvo uvodi nezavisnost, u Srbiji se politizuje
U Nemačkoj, kako kaže predsednik Upravnog odbora Udruženja tužilaca Srbije Radovan Lazić, ministri pravde slušaju svoje pomoćnike koji su sudije ili tužioci, dok se u Srbiji predloženim izmenama Ustava koje se tiču pravosuđa, prema njegovim rečima, i “ovo malo samostalnosti što tužilaštvo ima, još više pokušava oslabiti”. Predložene ideje izmene pravosuđa struka vidi kao "zastareli sovjetski model".
Veći uticaj politike na kompletno pravosuđe, smatra Lazić, pokušava da se progura "na mala vrata", u prvom redu kroz izbor starešina sudova. U boljoj poziciji, kako kaže predsednik Udruženja tužilaca Goran Ilić, nisu ni on i njegove kolege tužioci, jer predloženi amandmani vladajuće većine predviđaju da vrhovnog javnog tužioca i ostale tužioce bira Skupština Srbije, a to može drastično umanjiti uspešnost sprovođenja istrage protiv političke garniture koja ih je postavila.
Opšti je stav da i tamo gde tužilaštvo nije nezavisno ne postoje smetnje da se uvede nezavisnost tužilaštva, jer postoji trend uvođenja nezavisnosti u tužilaštvo Evrope. Kod nas se pokušava i na silu i na sve druge načine, pogotovu ovim nacrtom novih Ustavnih amandmana i ovo malo samostalnosti što tužilaštvo ima, još više pokušava oslabiti - rekao je Lazić.
Čak i u onim zemljama gde tužilaštvo jeste vezano za izvršnu vlast, ona ne koristi svoj uticaj. U Nemačkoj, recimo, ministar pravde ima velika ovlašćenja, priča Lazić, ali ga ne koristi. U takvom sistemu, objašnjava, pravosuđe efikasno sprovodi svoj deo posla, a izbor tužilaca je potpuno drugačiji od onog koji je predložen u Srbiji.
Formiraju se komisije za imenovanje, koje čine pomoćnici ministra pravde, a pomoćnik u Nemačkoj može biti samo sudija ili tužilac. Iz reda tih pomoćnika se formira komisija za imenovanje i nije poznat slučaj da se desilo da ministar nije prihvatio predlog komisije i da nije imenovao nekoga koga je komisije predložila - objašnjava Lazić.
"Na mala vrata se pokušava omogućiti uticaj politike"; foto: JV/M.J.Iako ne postoje jedinstveni standardi u zemljama Evrope kada je reč o tužilaštvu, ono je u većini nezavisno, objašnjava Lazić, a takva je situacija i sa sudovima.
Nacrt izmene Ustava Srbije u delu pravosuđa izrađen je na osnovu amandmana vlasti, a u narednim danima se očekuje i mišljenje Venecijanske komisije, savetodavnog tela EU. Ljudi koji iz struke i učesnici konferencije “U susret novom Ustavu”, koja je nedavno održana u Nišu, smatraju da će mišljenje ovog tela biti negativno.
U čitav proces izmene Ustava se ušlo sa idejom o depolitizaciji pravosuđa, tačnije sudstva i tužilaštva. Međutim, iz samog toka debate je bilo jasno da nema iskrene namere da se izvrši depolitizacija pravosuđa i predlagači, to jest Ministartsvo pravde je sve vreme, kroz različite verzije teksta amandmana tražilo način da obezbedi nove mogućnosti u pogledu uticaja na pravosuđe - priča Ilić.
Podsetimo, Ilić je o amandmanima, korupciji, Evropskoj uniji i tome kako građani vide pravosuđe, nedavno govorio u emisiji “15 minuta”.
Ovaj tekst je nastao uz podršku programa “Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj Uniji”.
Komentari
Poslednji komentari
Smuk
13:37 // 14. 6. 2018.
Zašto preterujete , oni to rade "za račun partije i vodje" ! I oni priznaju "samo sud partije" ... jer znaju da neće biti osudjeni - već unapredjeni i nagradjeni. Malo li /im/ je ? Malo !
prof dr CVETKO Prvi
13:28 // 14. 6. 2018.
Nisu ludi da "seku granu na kojoj sede"!
Onda bi ovi nevidjeni lopovluci bili sakcionisani a lopurde zaglavile u zatvor. Turci su im "učitelji": "Kadija te tuži - kadija ti sudi" !
Vidimo šta /k/radu po Nišu a i po Srbiji !
Sve rasprodadoše neposrednim pogodbama i ugovorima za čiju "sadržinu" znaju 2-3 čoveka a potpisnici tih ugovora su totalno nebitne ličnosti, koje će kad-tad - biti uhapšene.
pantic
11:45 // 14. 6. 2018.
Pracosudje po meri naprednog sultana i njegovih podanika.
Овца за шишање
14:38 // 14. 6. 2018.
Ма јок, политизују га опозиционе, издајничке, плаћеничке силе мрака и корупције!
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.