U Leskovcu se već 122 godine obeležava Međunarodni praznik rada

Nedugo nakon velikih protesta radnika u Čikagu, koji su na ulice izašli kako bi izborili svoja prava na veću nadoknadu i bolje uslove rada, 1897. godine u Svetoilijskom parku u Leskovcu okupilo se dvadesetak radnika koji su toga dana zvanično prvi put obeležili 1. maj.

Na ovom okupljanju, priča sekretar Saveza samostalnih sindikata Srbije za više gradova i opština sa sedištem u Leskovcu Jovica Nedeljković, govorili su trgovački radnik Jorči Jovanović, krojački radnik Laza Stojanović i osnivač i predsednik prve leskovačke krojačke zadruge, učitelj tadašnje tkačke škole Alojz Škarka.

To je bila prva organizovana proslava 1. maja. Naravno, shodno tom vremenu, u kome su ovakva okupljanja bila zabranjena, policija je napravila raciju i petnaestak radnika je završilo u zatvoru - objašnjava Nedeljković. Sindikalisti su se ranije okupljali na Pašinoj česmi i kuvali vojnički pasulj, foto: wikimedia.org

To je, priča Nedeljković, bilo pre 122 godine, a Leskovac je jedan od retkih gradova u Srbiji koji ima takvu bogatu prošlost. Ranijih godina, objašnjava, sindikalna okupljanja u ovom kraju organizovala su se na poznatom leskovačkom izletištu Pašina česma, gde se za sve radnike kuvao vojnički pasulj.

Inače, borba za osmočasovno radno vreme počela je 1886. godine u Čikagu, kada je više desetina hiljada radnika izašlo na ulice. Zvanično je obeležavanje 1. maja kao dana rada u svetu počelo 1890. godina, a u Srbiji je prvi put protestnim skupovima ovaj dan obeležen 1893. godine u Beogradu.

“Mi danas nemamo šta da proslavljamo”

Nakon tradicije duge više od 100 godina u kojima su radnici obeležavali dan kada su se izborili za osmočasovno radno vreme i bolje uslove rada, priča Nedeljković, mi danas nemamo šta da proslavljamo. Vratili smo se kroz vreme, pa se i danas, kaže, borimo za neka svoja prava. Radnici se i danas bore za bolje uslove rada, foto: Savez samostalnih sindikata Srbije

Slabo plaćeni poslovi, kašnjenje plata, loši uslovi rada, nepostojanje sindikalnog organizovanja, samo su neki od razloga za nezadovoljstvo. Opet smo, priča Nedeljković, došli do toga da se organizuju protesti za zahteve koje su radnici tražili u 19. veku, takozvane tri osmice - 8 sati rada, odmora i slobodnog vremena, koji danas, ponovo deluju nestvarano i nedostižno.

Danas smo podjednako daleko i od dostojanstvenog rada, bezbednog i zdravog okruženja, a naročito na vreme i pristojno plaćenog posla. Dosta je nezadovoljnih radnika i ne slavimo kako se nekada slavilo - priča Nedeljković.

Ipak, dodaje, članovi Saveza neće dozvoliti da se “naš praznik” ugasi, već će se i dalje dosledno boriti za radnička prava i jačati sindikat kako bi na najbolji način zastupali interese radnika.