U Nišu će se graditi spalionica otpada, predsednik kaže da će biti u skladu sa ekološkim standardima

Nova regionalna deponija sa spalionicom je nešto što se poslednjih meseci pominje kao rešenje problema odlaganja otpada u Nišu i okolini, a predsednik Aleksandar Vučić je danas potvrdio da to jeste plan i da se na tome radi sa kineskim i evropskim partnerima. Navodno su memorandumi sa kineskim kompanijama već potpisani, a kako je ranije rekao ministar građevine Tomislav Momirović u ovaj projekat u Nišu bi trebalo da bude uloženo 100 miliona evra.

Spaljivanje otpada nije novina u komunalnom sektoru, ali se u Evropskoj uniji njegova primena preporučuje samo kada otpad ne može da se obnovi, reciklira ili deponuje na neki drugi način.

Ipak, zvanični podaci EUROSTAT-a pokazuju da je baš u EU u 2019. godini spaljeno 60 miliona tona otpada, a kako je rekao predsednik Vučić, spaljivanje će biti način za rešavanje ovog problema i u Nišu i okolini.

Biće sve urađeno u skladu sa najvišim ekološkim standardima i verujem da ću lično učestvovati u predstavljanju tog programa kada sve bude završeno kako sa Kinezima, tako i sa Evropljanima. Radimo sa KfW-om, radimo sa bankom Saveta Evrope, radimo sa mnogima na tim projektima širom Srbije. Lično bih želeo da predstavim to građanima Srbije. I projekte kanalizacije, fabrika za prečišćavanje otpadnih voda i spalionice, jer nam je sve to neophodno da bismo imali čistiju Srbiju – rekao je Vučić.

Nezvanično bi spalionica trebalo da bude deo regionalne deponije koja je odavno planirana na prostoru iznad Doljevca, gde se predsednik danas i vakcinisao. Gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski je ranije rekla da bi problem deponije trebalo da reši starteški partner iz Kine, a ministar Momirović je, kada je posetio Niš, govorio i o ciframa.

Zaboravio sam da pomenem regulisanje deponije i izgradnju saplionice u koju ćemo da investiramo 100 miliona evra i ka kojoj će gravitirati 500.000 ljudi u okolini Niša i još 11 lokalnih samouprava – rekao je Momirović ranije.

Dokle se stiglo sa Kinezima nije poznato, jer iz Vlade još nisu odgovrili na zvaničan zahtev za dostavljanje ugovora i/ili memoranduma koji je potpisan sa istočnim partnerima, a na konkretna pitanja nisu odgovorili ni u Ministartsvu ekologije.

Ono što je poznato jeste da je spalionica bila jedan od predloga predviđen Regionalnim planom upravljanja otpada za niški region još iz 2010. godine. Na taj plan su se u mnogome naslanjali i naredni, uključujući i najnoviji o Regionalnoj deponiji “Keleš”. U pomenutom planu piše da je jedna od mogućnosti i izgradnja deponije sa spalionicom. To bi imalo, kako se navodi, dvostruku korist jer bi spaljivanjem otpada nastajala toplotna energija koja bi dalje mogla da se koristi za grejanje, ali sam proces ima i negativnu stranu.

Naučnim studijama je utvrđeno da već spaljivanjem običnog novinskog papira i PVC-a nastaju izuzetno toksični i kancerogeni dioksini. Osim dioksina, prilikom spaljivanja otpada nastaju i drugi otrovni aromatski ugljenovodonici (na primer furani), zatim teški metali (živa, olovo, hrom, arsen i berilijum), kao i toksiĉni gasovi kao što su hlorne i fluorne kiseline, vodonikovi i sumporni oksidi koji osim što vrlo negativno uticću na zdravlje ljudi i životinja, destruktivno deluju na okolinu i prirodu – piše u planu.

Međutim, naglašeno je da današnje spalionice imaju ugrađene uređaje koji efikasno regulišu emisije štetnih gasova i teških metala kao neželjenog, ali obaveznog produkta spaljivanja otpada.

Ova druga generacija spalionica svojim sistemima za prečišćavanje omogućava da se emisije štetnih gasova svedu na ‟prihvatljiv‟ – propisima dozvoljen nivo – piše u planu.

Zbog toga u EU ovaj proces upravljanja otpadom stavljaju pri kraju. Prema važećim direktivama EU, preporuka je da se spaljuje samo smeće koje ne može da se obnovi i reciklira.

Pre nego što se krene s masovnom upotrebom otpada kao energenta, potrebno je ispuniti određene preduslove. Tako je pre spaljivanja važno obezbediti preduslove za primenu principa hijerarhije, sa akcentom na prevenciji nastajanja otpada, njegovu ponovnu upotrebu i reciklažu. Spaljivanju otpada treba se pristupiti kao krajnjem rešenju, neposredno pre deponovanja. Takođe, neophodno je razviti kapacitete institucija na svim nivoima za praćenje i kontrolu sprovođenja propisa, posebno pri spaljivanju otpada, uz obezbeđivanje kontinuiranog, pouzdanog praćenja kvaliteta vazduha – piše Predrag Momčilović iz BOŠ-a.

Spalionica se trenutno gradi u Vinči, nadomak Beograda. Radove francusko-japanskog konzorcijuma su građani više puta prekidali tražeći da se ispoštuju svi standardi EU, što je na kraju učinjeno u oktobru prošle godine izmenama odluke na Skupštini Grada, pa je gradnja nastavljena.

Kada će se graditi niška deponija sa spalionicom još nije poznato, ali prema ranijim najavama trebalo bi da ide u paketu sa kragujevačkom.

Podsetimo, projekat Regionalne deponije “Keleš” pre par godina je skoro došao do kraja, ali i pored nekoliko tendera nije nađen privatni partner za ovaj posao, pa je na kraju brigu o ovom problemu preuzela Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj. Ko je u Nišu u ovom trenutku angažovan na tim poslovima, da li je zaista formirana i posebna grupa zadužena za sprovođenje dogovora sa investitorom iz Kine, iz Grada nije zvanično saopšteno.