U Nišu zbog prekomernog zagađenja vazduha traže kontrolu kotlarnica na ugalj i kvaliteta uglja

Niš sa najzagađenijim vazduhom i dalje ima javne ustanove koje za grejanje koriste ugalj, a tim povodom reagovao je Centar za zaštitu potrošača "Forum" koji traži kontrolu kotlarnica, ali i goriva koje se koristi u njima. Napominju da su prema nekim procenama to najveći zagađivači vazduha u gradu, koji je jutros ponovo prema merenjima prednjači u Srbiji po lošem kvalitetu vazduha, i da je zato neophodno da institucije reaguju.

Jako je zagađen vazduh u Nišu i ovog jutra, okarakterisan je kao opasan i građani su ponovo mogli da vide ono što dišu. Mišljenja stručnjaka su da je ugalj jedan od potencijalno najvećih zagađivača, ali ga niko ne kontroliše.

Zato je reagovao Centar za zaštitu potrošača "Forum", koji je Inspekciji za zaštitu životne sredine u Nišu podneo zahtev za kontrolu kotlarnica Medicinskog fakulteta, Univerziteta i ATD, jer napominju da se suspendovane čestice oslobađaju upravo iz ložišta tokom grejne sezone, a merenja su zabrinjavajuća. Traže i da se kontroliše kvalitet uglja koji se loži; foto: A. Kostić

Razlog za podnošenje ovog zahteva je konstantno veliko zagađenje vazduha u gradu Nišu, koje se prati na mernoj stanici NIŠ – JZJZ, gde se kvaliet vazduha deklariše kao OPASAN i preporučuje zatvaranje prozora, izbegavanje aktivnosti na otvorenom i nošenje maske za zagađenje vazduha. Na potrebu za kontorlu navedenih kotlarnica posebno ukazuju merenja suspendovanih čestica gde se nivo MP – 10 deklariše kao veoma visok, a nivo MP – 2,5 kao opasan - ističu.

Ističu da su prema nekim procenama ove kotlarnice potencijalni najveći zagađivači vazduha u Nišu, ali da to ne znači da ne treba kontrolisati i ostale, jer je stanje kvaliteta vazduha zabrinjavajuće. Iz Centra takođe smatraju da je potrebno uraditi i analizu energetskih izvora i napraviti plan prelaska na obnovljive izvore energije.

Traže da se ispitaju kotlarnice i kvalitet uglja; foto: JV-B. Stamenković Sličan zahtev podneli su i Ministarstvu trgovine, odnosno tržišnoj inspekciji, odakle je novinarima Južnih vesti stigao odgovor da kvalitet uglja ne kontrolišu, kao i da postoje standardi koji nisu obavezujući. Od njih iz Centra za zaštitu potrošača traže kontrolu kvaliteta uglja u pomenutim kotlarnicama.

Na potrebu za kontrolu kvaliteta pogonskih sredstava u navedenim kotlarnicama posebno ukazuju merenja suspendovanih čestica gde se nivo MP – 10 deklariše kao veoma visok a nivo MP – 2,5 kao opasan. Iz navedenih razloga, tražimo da se izvrši kontrola kvaliteta energenata koji se koriste u navedenim kotlarnicama, jer se suspendovane čestice oslobađaju upravo iz ložišta u vreme grejne sezone, a njihove količine evidentirane na mernom mestu NIŠ – IZJZ, koje se nalazi upravo prekoputa Medicinskog fakulteta, su zabrinjavajuće, zbog čega treba preduzeti mere za njihovo smanjenje - pojašnjavaju.

Zaključuju i da je ugalj kao energent u Zakonu o energetici izostavljen iako se masovno koristi, pa zato traže kontrolu kvaliteta tržišta uglja koji se masovno prodaje.

"Ne zagađuju nas emisije iz ložišta, već korupcija i neodgovornost"

Oko 50 % domaćinstava u Srbiji za grejanje ili dogrevanje koristi ugalj ili drvo, kao i neefikasne šporete, jer se ne primenjuje nikakav standard kvaliteta goriva i kontrole nema - objašnjava programski direktor ekološke organizacije RERI Mirko Popović.

Takođe ističe da se građani greju na ono što je najjeftinije, a to uglavnom znači i ogrev lošeg kvaliteta koji je opasan, pa i kancerogen, ali da većina njih nije ni svesna šta kupuje i loži.

Građani se tradicionalno kunu u smederevac koji predstavlja jedan tipičan primer neefikasnog grejnog tela, koji značajno doprinosi zagađenju vazduha, ali je jeftin i dostupan i siromašnijim građanima, a oko njega je stvorena legenda o piletu na krompirićima i ljudi se prosto drže toga. Ljudi ne znaju zbog čega smederevac nije dobar, da trećinu, a možda i više ogrevnog materijala zapravo bace ložeći smederevac i slične neefikasne uređaje - napominje.

Popović podseća da je zagađenje vazduha uspelo da se probije na naslovne strane medija u januaru prošle godine, kada ovo pitanje nije imalo konkurenciju, virus korona, ali da je rezultat bio - uredba o subvenciji za električne automobile.

To je kao ako vas boli zub i odete kod lekara, a on vam napumpa usne silikonom i kaže evo sada imate lepe usne, a to što vas boli trpite. Dakle, zagađenje vazduha iz automobila postoji, ali nije dominantni problem, već su to termoelektrane i individualna ložišta. Da smo novac koji je predviđen za subvencije za električne automobile, što je učinjeno u stilu "uzmimo siromašnima da bismo dali bogatima", preusmerili na individualna ložišta, a onda u roku od godinu dana merili efekte u tim domaćinstvima, vrlo lako bismo shvatili kako bismo mogli da rešimo problem - ističe.

Da bi se problem zagađenja iz ložišta rešio, napominje, treba da se pojave ljudi na vlasti kojima građani veruju i kažu "ljudi prestanite da ložite loš ogrevni materijal i morate izbaciti neefikasne šporete iz vaših domova".

Međutim, kada nema ni toga, a ni propisam, građani koriste jeftina goriva, jer su siromašni iako to aktuelna vlast ne priznaje, pa zato zaključuje da nas ne zagađuju emisije iz ložišta, već korupcija i neodgovornost.