U Pirotu 20 % manje dece vakcinisano protiv morbila, upozorenje da bi jedan slučaj mogao da dovede do epidemije
Broj dece koja su vakcinisana protiv malih boginja tokom 2020. smanjen za oko 25 odsto, što može da dovede do ponovne epidemije morbila, poručuju iz Udruženja pedijatara Srbije. Samo jedan slučaj zaraze mogao bi da dovede do razbuktavanja, upozoravaju iz Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Instituta za javno zdravlje Pirot, jer je u tom gradu broj vakcinisanih za oko 20 odsto manji u odnosu na 2019. godinu. Pandemija u Leskovcu i Prokuplju nije uticala na planiranu vakcinaciju, dok je u Nišu smanjen broj dece koja su primila prvu dozu na vreme, ali je ipak vakcinisan planirani broj.
Prekid rada pojedinih zdravstvenih ustanova tokom pandemije, antivakcinalni lobi, ali i strah od zaraze koronom, doprineli su po proceni stručnjaka da mnogi roditelji odlažu odlazak lekaru i ovu obaveznu vakcinaciju. Nišlijka Milica Marković kaže da suprug i ona nisu imali dileme da li da vakcinišu petnaestomesečnog sina. Milica se nije dvoumila; foto: privatna arhiva
Nakon što je Vukašin posle Nove godine preležao korona virus, nismo mogli odmah da ga vakcinišemo. Sačekali smo da se oporavi i ojača i pre desetak dana primio je MMR. Uplašili smo se kada je tako malom detetu potvrđen COVID-19. Nismo želeli da odlažemo i rizikujemo da bude nezaštićen, jer dobro pamtimo da je pre samo tri godine bila epidemija malih boginja i u Srbiji - kaže Markovićeva.
Da je ipak mnogoj roditelja odustalo od vakcinacije dece protiv malih boginja pokazuju podaci iz Pirota. Naime, tokom 2020. u Pirotu je vakcinisano samo 66 odsto dece, dok je samo godinu dana ranije MMR primilo 87,8 odsto.
Spašavaju nas sve mere koje primenjujemo protiv korone, kao i to što je u kolektivima manje dece u grupama. Kada bi se sve vratilo na staro, lako bi opet došlo do epidemije - upozorava načelnica Centra za kontrolu i prevenciju bolesti IZJZ Pirot Radmila Zec.
Leskovac i Prokuplje i dalje u vrhu po broju vakcinisanih
Za razliku od Pirota, u Leskovcu i Prokuplju nema smanjenja broja vakcinisanih protiv malih boginja. Leskovac je sa 90 odsto vakcinisanih jedan od vodećih gradova u Srbiji po broju dece koja su primila MMR. Leskovac ima 90% vakcinisanih; foto: flickr.com
Prethodnih godina je u drugim gradovima bio povećan broj dece sa malim boginjama, ali u Leskovcu to ni tada nije bio slučaj - navode iz Dispanzera.
U prokupačkom Domu zdravlja tvrde da su prekid koji su imali u jeku pandemije nadoknadili i da je odziv za vakcinaciju MMR vakcinom zadovoljavajući.
Iako smo pravili pauzu u vakcinaciji kada je korona bila na vrhuncu, sve smo kasnije nadomestili. Godišnje vakcinišemo 700 do 800 dece i taj broj se nije smanjivao ni tokom pandemije - kaže Verica Bojčić, direktor Doma zdravlja u Prokuplju.
Naglašava da imaju odličnu saradnju sa roditeljima i da je njihova svest o važnosti vakcinacije na visokom nivou.
U Nišu vakcinisan planiran broj dece
Vakcinacija dece protiv malih boginja u Nišu ide po planu, ali je važno da se ne odlaže, odnosno da se primarna doza dobije u drugoj godini, kažu u Domu zdravlja.
Prema podacima pedijatrijske službe Doma zdravlja Niš iz 2020. godine prvom dozom MMR vakcine vakcinisano je oko 2.400, a revakcinisano oko 2.200 dece. Napominju da je taj broj blizu planiranog za tu godinu, ali da je smanjen obuhvat ovom vakcinom u drugoj godini života, kada se ona daje u sklopu obavezne vakcinacije.
Aktuelna pandemija, strah od zaražavanja koronom ali i antivakcinaški lobi zajedno su doprineli da se smanji broj vakcinisane dece. Neka deca su bila zaražena, ili u izolaciji sa porodicom i sve je to zajedno dovelo do odlaganja - kažu lekari.
Kako bi prevazišli novonastalu situaciju u Domu zdravlja proveravaju vakcinalne kartoteke, izabrani pedijatri zovu roditelje, a šalju i pozive za obaveznu vakcinaciju.
Podsećaju da su morbile visoko zarazna bolest i da svaki obuhvat vakcinacije manji od 95 odsto predstavlja veliki rizik za izbijanje epidemije, što u aktuelnoj situaciji može dovesti do dodatnog opterećenja zdravstvenog sistema.
Podsetimo, poslednji put epidemija morbila u Srbiji proglašena je 2017. godine. U jeku epidemije je od posledica malih boginja u Nišu preminulo nekoliko ljudi - 32-godišnja Nišlijka zbog komplikacija koje su izazvale male boginje, a zbog komplikacija je početkom godine preminuo dvogodišnjak iz Aleksinca, a istog meseca je umrla 21-godišnja porodilja. Početkom marta je preminuo i četvorogodišnjak iz Vranjske Banje koji je četiri nedelje bio priključen na mašinu za disanje, a u aprilu devojčica kojoj je zbog komplikacija koje su izazvale morbile stalo srce.
Komentari
Poslednji komentari
Mara
13:34 // 18. 3. 2021.
Još nam to fali
Iva
10:31 // 18. 3. 2021.
U Pirotu ne postoji institut osim ako nisu onaj ZZJZ preimenovali u institut ali oprema im je iz 1950-tih, osoblje uglavnom nekompetentno zapošljeno po stranačko/rođačkoj liniji... ali papir tri sve. To će biti institut kad meni engleska kraljica da plemićku titulu. Možemo Srbiju na papiru i carevinom nazvati ali...
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.