U Srbiji budžete kriju, u EU su “na tacni”

I dok se ponekad čini da je potrebno biti haker da bi se na sajtovima nekih opština i gradova pronašle odluke i budžeti, koji treba da budu javno dostupni podaci, a mnoge od njih ove dokumente i ne objavljuju, u Evropi se uveliko primenjuje politika otvorenih podataka.

Građani nekih opština na jugu, poput Trgovišta, Doljevca i Merošine, na zvaničnim sajtovima ovih lokalnih samouprava ne mogu videti dokument po kom vlast troši njihov novac. Problema je bilo i u Nišu, gde ni dva meseca od usvajanja budžeta, on nije bio predstavljen građanima na sajtu Grada.

Pozitivan je primer Opštine Sokobanja koja na dnevnom nivou ažurira kako se realizuje aktuelni budžet.
   
Po mišljenju Ivana Grujića, eksperta za e-upravu, iako se poslednjih godina napredovalo u objavljivanju podataka, to je i dalje daleko od prakse u svetu.

U svetu je praksa da se redovno objavljuju izveštaji o trošenju budžeta, takozvani kvartalni ili mesečni izveštaji. Trend je da se svi ti podaci, koji su javni, objavljuju u formi takozvanih otvorenih podataka ili "open data" - kaže Grujić.

On objašnjava da su otvoreni podaci oni koje stvaraju javne institucije, a moraju biti javni, besplatni, lako čitljivi i dostupni svima, kako za upotrebu, tako i za objavljivanje.

Neki ljudi mešaju termine "otvoren" i "transparentan podatak". To što se neki podatak nalazi u PDF-u na sajtu grada ne znači da je otvoren, već je transparentan, odnosno vidljiv. Kada je takav, on nije upotrebljiv, a kada bi bio u formi otvorenog podatka onda bi neko mogao besplatno da razvija aplikacije koje služe za isključivo, recimo, pregled budžeta - objašnjava Grujić.

Politika otvorenih podataka Evrospke unije temelji se na ideji da bi javni podaci morali biti dostupni građanima kako bi ih slobodno upotrebljavali, pa tako većina članica, kao i najnovija Hrvatska, imaju portale otvorenih podataka.

Cilj portala je i omogućiti izradu inovativnih nekomercijalnih i komercijalnih aplikacija koji bi te podatke koristile. Također se želi potaknuti intenzivnija suradnja s privatnim sektorom, poglavito u području informacijskih tehnologija, te potaknuti poboljšanje elektroničkih javnih usluga, kao i povećati transparentnost javne uprave - objašnjava se na Portalu otvorenih podataka Republike Hrvatske.

U Hrvatskoj već na osnovu otvorenih podataka urađene brojne aplikacije; foto: data.gov.hrPostoji i evropska Direktiva o ponovnom korišćenju informacija u posedu javnog sektora, te će tako i Srbija morati da se u procesu priključivanja morati da se aktivira na tom polju e-uprave.

Otvoreni podaci preventiva za korupciju

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički pre nekoliko meseci je navela da se Srbija od 2015. godine obavezala da otvorene podatke koristi u cilju stvaranja dobre uprave, transparentnosti i razvoja.

Otvoreni podaci su moćan mehanizam za primenu preventivnih mera za borbu protiv korupcije - objasnila je Udovički.

Ona je navela da postoji više razloga zašto Srbija treba da bude posvećena otvorenim podacima - prepoznavanje potencijala za transparentnost, polaganje računa i borbu protiv korupcije, kao i pružanje prostora za suštinsku saradnju i povezivanje sa građanima, kao i doprinos razvoju uprave.

Kao razlog što uvođenje e-uprave i upotrebe otvorenih podataka polako napreduje u našoj zemlji Ivan Grujić, koji se bavi ovom problematikom poslednjih godina, navodi ljudski faktor.

Tehnika nije problem, već ljudi. Nespremnost ljudi u javnim institucijama da se otvore prema javnosti, nekad iz straha, nekad iz neznanja, a nekad iz prikrivanja nekih interesa. Ima tu svega i svačega - kaže Grujić.

Zato i zaključuje da to što neki gradovi i opštine ne objavljuju budžete na svojim sajtovima ne može biti slučajnost.