U Srbiji se plastične kese naplaćuju sporadično, EU zahteva sistemska rešenja

Nemaju ljudi u Srbiji svest o štetnosti plastičnih kesa, niti naviku da ih štede, kaže predsednik Udrženja građana “Mehanizam mladih” iz Niša Mladen Stanković, pa često u njih smeštaju i po jednu namirnicu koju pazare. Prvi korak ka promeni napravili su pojedini supermarketi, koji odnedavno naplaćuju svaku plastičnu kesu, ali to je i dalje daleko od zemalja Evropske unije, koje su u obavezi da se sistemski bore protiv kesa.

Iako se naplaćivanje kesa sprovodi u svega nekoliko lanaca prodavnica u Srbiji, što ne deluje kao broj dovoljan za velike promene, Stanković kaže da su one vidljive. Ipak, sa nekim ozbiljnijim merama, možda čak i većom cenom kese, smatra predsednik “Mehanizma mladih”, njihova potrošnja bi se značajno smanjila.

Moramo da radimo na promeni navika potrošača i podizanju svesti da mi ovu prirodu nismo nasledili od naših dedova, već pozajmili od naših unuka i moramo makar da je ostavimo u stanju u kakvom smo je zatekli. Smatram da ljudi hoće da sarađuju, samo je potrebno da ih na pravi način animiramo - ispričao je Stanković.

Ipak, još ne postoji zakon u Srbiji koji bi se pozabavio ovom tematikom, već marketi na svoju ruku preduzimaju takve mere. Dva dinara nije mnogo, ali mnogi ne žele ni tu cenu da plate; foto: JV/M.J.

Trenutno postoji pravilnik u kome stoji da bi svaka plastična kesa trebalo da sadrži neke aditive koji deluju tako da ona postane biorazgradiva. Međutim, realnost je drugačija, imate one kese, koje preovlađuju na tržištu, a koje nemaju aditive koji potpomažu biorazgradnju - ispričao je Stanković.

Sa druge strane, članice Evropske unije, bilo im to na listi prioriteta ili ne, moraće da se upuste u borbu sa ovim problemom. Iako im EU ostavlja da same oduče na koji način će se sa plastičnim kesama izboriti, propisani su krajnji ciljevi kada je reč o njihovoj potrošnji.

Prema novoj Direktivi o plastičnim kesama, nacionalne vlade moraju osigurati da se do kraja 2019. godine godišnje ne potroši više od 90 laganih kesa po osobi. Do kraja 2025. godine taj broj bi trebalo da padne na 40 kesica. Da bi dosegle ove ciljeve, članice mogu primeniti različite mere. To uključuje naknade, poreze ili nacionalne ciljeve smanjenja - kažu u Evropskoj komisiji.

Sa naplaćivanjem plastičnih kesa, ljudi češće sa sobom u kupovinu nose cegere; foto: JV/J.A.Francuska, Irska i Estonija su one na koje se treba ugledati. Irci su, čini se, odavno svesni opasnosti koja preti Zemlji od kesa, pa su svoju borbu počeli još pre 16 godina. Njihova upotreba u ovoj zemlji, piše na specijalizovanom sajtu Earthday, smanjena je za čak 94% pošto su 2002. godine uveli veliki porez na plastične kese.

Vlada je osigurala da prihodi od poreza na korišćenje plastičnih kesa prelaze u različite programe usmerene na zaštitu životne sredine. Irska je inspirisala druge zemlje da se bave ovim pitanjem, ona je jedna od vodećih zemalja koja se bavi potrošnjom plastičnih kesa - piše na ovom portalu.

Ima i drugih načina za ovu borbu, pa su tako Nemačka i Austrija, navode u Evropskoj komisiji, postigle dogovore sa prodavcima, Francuska i Italija zabranile upotrebu svih kesa, sem onih koji su biorazgradive, dok se u Holandiji i Estoniji plastične kese naplaćuju.

Hrvatska se nedavno ozbiljnije pozabavila ovim problem, piše B92, pa će od početka 2019. godine svaka prodavnica u ovoj zemlji morati da naplaćuje plastične kese.

Plastične kese pronađene i u svemiru

Više vekova, koliko je potrebno da se jedna kesa razgradi dovoljno govori o tome koliko one zagađuju planetu, ali strašnije od tog perioda je to gde one sve mogu da završe i šta sve pritom unište.

Kada završe na deponijama, plastične kese se zavuku u zemlju, ispuštaju materije i sprečavaju biljke da tu niknu. Kada završe u vodi, životinje koje u njoj žive često ih pomešaju sa hranom, pojedu i onda uginu. Tako one uništavaju floru i faunu na zemlji, ali je, priča Stanković, bilo slučajeva kada su ih pronalazili i u svemiru. Ljudi ponekad uzimaju kesu, ako je ona besplatna, i za najmanju sitnicu; ilustracija; foto: flickr/velkr0

Vidite i kakve su nam obale reka, vidimo plastične kese čak i u krošnjama drveća. Pored zaštite životne sredine tu je i taj neki estetski problem - rekao je Stanković.

Inače, Udruženje “Mehanizam mladih Niša” je u okviru svoje borbe za zaštitu životne sredine prošle godine imalo akciju poklanjanja recikliranih cegera svakome ko ne uzme plastičnu kesu. Planiraju da je ponovo sprovedu zbog dobrih reakcija građana, koji su i sledećih dana dolazili sa tim cegerima u prodavnicu.