U divljini Stare planine čak i biljke mesožderke

Biljke koje se hrane samo insektima, vrste leptira stare čak 10.000 godina, velike tetrebe i stepske sokolove – sve to moguće je pronaći na Staroj planini gde još važe zakoni divljine i koja je proglašena važnim područjem floru i faunu. 

"Paklencu" preti izumiranje; foto: M. P. Da je bogatstvo biljnim i životinjskim vrstama Stare planine još do kraja neistraženo dokazali su mladi biolozi koji su baš na njoj jedino na Balkanu zabeležili vrstu leptira „Lycaena helle“ koju su u šali nazvali „paklenac“. Ovaj leptir u Evropi ima status ugrožene vrste kojoj preti izumiranje, pa je uvršten kao prioritetna vrsta za očuvanje.

Osim toga, „paklenac“ je i reliktna vrsta koja datira još iz perioda od pre nešto manje od 10.000 godina, a danas na Staroj naseljava delove oko planinskih potoka između Ponora i Koprena – kaže biolog Miloš Popović koji se bavi zaštitom dnevnih leptira.

"Boloria eunomia" u Srbiji se jedino sreće na močvarnim staništima Stare planine; foto: M. P. 

Ovaj zaljubljenik u prirodu, insekte i ptice, koji je na doktorskim studijama biologije u Kragujevcu, biodiverzitet na Staroj planini, gde su živeli njegovi roditelji, izučava sa posebnom pažnjom.

Slična je i “staroplaninska bolorija” (Boloria eunomia), relikt iz istog perioda i u Srbiji se jedino sreće na močvarnim staništima od Babinog Zuba i Jabučkog ravništa do Midžora. Stara planina je poznata i po velikom broju tipičnih planinskih vrsta iz roda Erebia. Među njima se posebno ističe “malena erebija” (Erebia orientalis) koja je pravi endem i može se još jedino naći na nekoliko lokaliteta u Bugarskoj – priča Miloš.

Na ovoj planini stanuje i leptir “apolon” (Parnassius apollo), koji je ime dobio po grčkom bogu lepote. Svojim upečatljivim crveno-belim okcima na krilima inspirisao je planinare da svoje staze obeležavaju upravo takvim tačkama. 

Bogatstvo ove planine leptirima pokazuje podatak da čak 166 od ukupno 200 vrsta leptira, koliko je zaključno sa ovom godinom u Srbiji otkriveno, živi upravo na njoj.  Tačkice sa "apolona" simbol koji se koristi u obleležavanju planinarskih staza; foto: M. P.

Istina, neke od tih vrsta su poznate samo kao istorijski nalazi. Poređenja radi, na Šar-planini je zabeležena 151 vrsta, dok Suva planina i Kopaonik imaju nešto manje od 150 vrsta. Čak 12% vrsta dnevnih leptira koje možemo sresti na Staroj planini ugroženo je na nivou Evrope, tako da ćemo za neke od njih biti u obavezi da detaljno pratimo populacije kada pristupimo Evropskoj Uniji – kaže Miloš.

Na planini i biljke mesožderke

Mesožderka "debeljača" ima lepljive listove i plavi cvet; foto: M. P.Ono što još prirodi ove planine daje čar jesu i dve biljke mesožderke za koje neki teško mogu da poveruju da kod nas uopšte i postoje – “rosulja”, koja je ime dobila po kapljicama koje nalikuju rosi za privlačenje insekata, i “debeljača”, sa lepljivim listovima i lepim plavim cvetom. Obe se hrane isključivo insektima, ali su malih dimenzija, pa ih nije lako primetiti.

Rosulja (Drosera rotundifolia) je reliktna biljka planinskih močvara. Nalazi se jedino na Jabučkom ravništu, nedaleko od novog hotela, i preti joj izumiranje jer su njena staništa predviđena za veštačku akumulaciju. Druga mesožderna biljka je iz roda Pinguicula ili “debeljača”. Sreće se podno Koprena, na vlažnim stenama i zamočvarenim terenima u blizini planinskih izvora – priča mladi biolog.

"Rosulja" nije primetna i velika mesožderka; foto: M. P. Kada govori o biljkama specifičnim za ovo podneblje, nabraja vrste jagoda, borovnica, kantarion i druge lekovite biljke, ali posebno skreće pažnju na endemičnu vrstu krilasti zvončić "Campanula calycialata", koja se nalazila samo na jednoj steni ispod Babinog zuba.

Danas je ova stena pretvorena u ograđeni vidikovac, pa je vegetacija uvek izgažena, a vrsta nije zabeležena dugi niz godina. Otkrili su je biolozi sa PMF-a u Nišu i opisali kao novu vrstu za nauku. Dakle, jedino mesto gde je biljka živela i odakle je opisana sada je uništeno, tako da je ta vrsta verovatno nepovratno iščezla – ističe Miloš.

Na ovoj planini ima do 200 vrsta lišajeva, oko 1.000 vrsta kakromiceta ili gljiva, zabeležene su 344 vrste mahovina i 1.742 vrste biljaka.

Lešinari iščezli, ima još tetreba i sokola

Poput beloglavog supa, na Staroj planini su pod prekomernim ljudskim uticajem, trovanjem i napuštanjem stočarskog načina života, iščezli još neki lešinari i druge ptice.

Poznat je primer žutokljune galice koja je nastanjivala Babin Zub i nestala tek u vreme izgradnje EPS-ovog hotela. Ipak, planina je i dalje od izuzetnog značaja za očuvanje planinskih vrsta ptica, kakve su ušata ševa, lešnjikara, planinski popić, kos ogrličar, planinski detlić – kaže Miloš.

Tekunica se obično nalazi u evropskim stepama; foto: M. P. Međutim, na Staroj još ima velikog tetreba od koga je ostalo samo nekoliko parova, a na nebu iznad te planine i dalje se može videti stepski soko.

Zbog bogatstva planinskim vrstama ptica, ova planina je stavljena na spisak važnih područja za ptice u Srbiji.

Na planini živi 205 vrsta ptica.

Retki gušteri i dve otrovnice

Priroda Stare planine bogata je i gmizavcima i vodozemcima.

Tamo živi nekoliko vrsta mrmoljaka, jedna vrsta daždevnjaka, nekoliko vrsta žaba, dva retka guštera, i to živorodni gušter (Zootoca vivipara) i šumski gušter (Darevskia praticola).

Od zmija ovde su prisutne dve otrovnice, poskok (Vipera ammodytes), koji se sreće u nižim delovima i na kamenitim terenima, i šarka (Vipera berus) ili “kraljica planinskih krajeva” koju obično viđamo pokraj stena i u žbunovima polegle kleke.

Tu su i kornjače – barska (Emys orbicularis) i šumska (Testudo hermani).

Staru planinu nastanjuje 20 vrsta riba, 9 vrsta vodozemaca i 15 vrsta gmizavaca.

Tekunici preti izumiranje, medvedi zalutaju iz Bugarske

Miloš često posećuje Staru planinu Jedna od najzanimljivijih vrsta koja nastanjuje predele Stare planine je tekunica, koju Englezi nazivaju “zemljišna veverica”. Ona inače nastanjuje evropske stepe. Kako MIloš objašnjava, njen opstanak je u direktnoj vezi sa čovekom i time koliko održava planinske pašnjake.

Ako bi došlo do zarastanja ovih pašnjaka, sigurno bi i tekunice nestale. Pošto se stepski soko uglavnom hrani njima, i njegov opstanak je doveden u pitanje. Inače, tekunice kopaju rupe u zemlji u kojima žive, a iz njih se mogu čuti cijuci. Stariji meštani su nam govorili kako im je taj zvuk bio iritantan pa su ih ubijali, ali i kako ih je nekada, u zlatno doba stočarstva i staroplaninskog kačkavalja, bilo znatno više – prepričava Miloš.

Kaže da na Staroj planini, gde živi 61 vrsta sisara, još važe zakoni divljine, pa da zato nepristupačni vrhovi čuvaju veliki broj divljih svinja kojima se hrane vukovi.

Šetajući ovim netaknutim krajevima uobičajeno je da na nekoliko stotina metara sretnete vučji izmet. S druge strane, medveda na Staroj odavno nema jer ih je čovek odstrelio. Tek poslednjih godina primećeni su tragovi medveda na nepristupačnim delovima planine, pa pretpostavljamo da je reč o populacijama koje povremeno dođu iz Bugarske – kaže budući doktor nauka.

Kao neko ko je još kao osnovac znao da će se baviti zaštitom prirode, u vreme studija zalagao se protiv izgradnje turističkog centra na vrhu Stare planine, za podsticaj sela, lokalnog stanovništva i planinskog stočarstva. Sreće pažnju na neraskidivu vezu čoveka i prirode.

Zato je 2008. godine u selu Temska kod Pirota bio jedan od pokretača kampa koji je organizovalo nekoliko bioloških, studentskih organizacija. Mladi biolozi želeli su time da ukažu da Stara planina ima i druge turističke vrednosti osim ski-turizma.