U gradovima na jugu Srbije obeležena 103. godišnjica od potpisivanja primirja u Prvom svetskom ratu
U prisustvu građana, gradskih predstavnika, pripadnika Vojske Srbije, policijskih uprava, kao i brojnih udurženja boraca i njihovih potomaka, obeležen je Dan primirja u Prvom svetskom ratu u gradovima na jugu Srbije. Potpisivanjem primirja 11. novembra 1918. godine u 11 sati okončan je rat u kome je život izgubilo na stotine hiljada ljudi, u čiju čast su danas položeni venci.
Prošle su 103. godine od kada su sile Antante i Nemačka, sklopile primirje u vagonu maršala Ferdinanda Foša i time okončale četverogodišnji rat, zbog čega se danas obeležava ovaj datum širom sveta.
Polaganjem venaca i služenjem parastosa na Srpskom vojničkom groblju i groblju vojnicima Komonvelta u Nišu, odata je počast stradalim ratnicima. Polaganjem venaca i služenjem parastosa odata je počast stradalim ratnicima; foto: J. M.
103. godišnjica je sećanje na istinu i na hrabrost i na žrtve naših srpskih rodoljuba koji su ostavili svoje živote, million i 300 hiljada ljudi, pripadnika srpske nacionalnosti je izgubilo život u velikom ratu. 69% muške populacije, razorena država, ali slobodna. Kao što smo uvek pobeđivali u ratu naša je obaveza da pobeđujemo i u miru - kazao je predsednik Skupštine Grada Niša.
U Prokuplju je ovaj dan obeležen polaganjem venaca na spomenik junacima Drugog pešadiskog puka “Knjaz Mihajlo“ poznatijeg kao Gvozdeni puk, najodlikovanije jedinice u tom ratu. Venci su položeni na spomenik junacima Drugog pešadiskog puka “Knjaz Mihajlo“; foto: LJ. M.
Tokom programa obeležavanja ovog značajnog istorijskog datuma, rečeno je da je Prvi svetski rat Srbiju svrstao u red zaslužnih, herojskih i pobedničkih zemalja u jednom od najvećih ratnih sukoba u istoriji čovečanstva.
U Vranju su venci i cveće položeni na Spomenik žrtvama bugarskog okupatora 1915 - 1918. godine, a pomen stradalima služio je vladika vranjski gospodin Pahomije sa sveštenstvom Eparhije vranjske.
O ovom istorijskom periodu govorio je predsednik Skupštine grada dr Dejan Tričković.
Srbija, mala i usamljena, ali ponosna i hrabra, suprostavlja se brojnijem neprijatelju i na Ceru odnosi prvu pobedu saveznika u Velikom ratu. Srpska vojska bila je i među prvima koja je, nakon sloma Solunskog fronta, praktično u jurišu oslobodila svoju otadžbinu od okupatora - rekao je Tričković.
I u ostalim gradovima na jugu Srbije obeležen je ovaj bitan istorijski datum, koji se u Srbiji praznuje kao državni praznik od 2012. godine, a simbolizuje ga cvet feniks ili Natalijina ramonda.
Godinu dana od potpisivanja primirja, 28. juna, rat je zvanično završen Versajskim sporazumom.
Komentari
Poslednji komentari
Smuk
00:15 // 13. 11. 2021.
Već 16-i put pišem da sam praunuk moga pradede Aleksandra,poginulog 1914.god. u Kolubarskoj bitki, koja je počela 16.11.1914.god. na dan njegove Krsne slave Sv. Djordjija zimskog tj. na Djurdjic.
U mojoj sedmoj deceniji života,možete me nazivati kako god hoćete ali ... od 1988.god. do 2.000 god uvek sam bio uz narod i nevoljnike. Tek sada vidim da je neko pogrešio. Al' znam ko je za onoj !!
JA
Torpedo
18:36 // 11. 11. 2021.
Foliranti, svi na Zejtinlik i Kajmakcalan, da dozivite katarzu !
Petar
17:54 // 11. 11. 2021.
Iako pripadam grupi gradjana prema kojoj većina ima predrasude, i naziva nas mlakonjama!Morao sam da napišem komentar na ovu temu jer je i moj čukundeda bio učesnik rata u kojem je poginulo ne 100tine hiljada nego milion i 300 hiljada ljudi junaka.I gde su muškarci da stanu u odbranu svojih predaka kojima se umanjuje žrtva,slava i vrednost nekakvim primirijem! Sramite se svi koji ćutite muškarčine
profesor
10:29 // 12. 11. 2021.
to što je deda poginuo najsigurniji je znak da si tu ne junak, no Junačina. Evo sramimo se.
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.