U koje teorije zavere Srbi veruju?

Koje su glavne funkcije teorija zavere, zašto su Srbi ekstremno nepoverljiv narod, a istovremeno imaju preterano poverenje u domaće političke lidere, ali i kako političari na vlasti zloupotrebljavaju narodnu paranoju, samo su neke od tema knjige Nišlije Žikice Simića “Srbi - između paranoičnosti i naivnosti”.

HAARP i kemtrejls zavere, verovanje u vezu između osiromašenog uranijuma i kancera, sumnja u zvanične verzije smrti javnih ličnosti i verovanje u nametanje političara od strane spoljnih sila, neke su od teorija zavera koje je Simić predstavio u svojoj prvoj knjizi.

Autor knjige; foto: J. V.Knjiga je, po njegovim rečima, namenjena najširoj javnosti, a ne samo stručnoj i bavi se aktuelnim teorijama zavere i paranoje.

Moja teza je da se Srbi, najveći deo naroda, bavi hiperprodukcijom zavera protiv sebe i da zaista ništa drugo i ne rade. Teorije zavere povezuju se sa niskim obrazovanjem, imaju emocionalnu osnovu. One se zasnivaju na mržnji, na strahu, na zavisti i ljutnji. Selektivno se primenjuju, interesantno je da recimo prema Rusima ne proizvode teorije zavere, zato što ih kao bratski narod vole. Proizvode se prema onome koga mrzimo, dakle najčešće prema Amerikancima - ističe Simić.

Autor navodi da su Srbi po nekim istraživanjima ekstremno nepoverljiv narod i da se ističu dvema ekstremnim i naizgled protivrečnim osobinama - paranoičnošću i naivnošću, između kojih, paradoksalno, istovremeno postoji podudarnost i identičnost.

Tajne službe i paranoja; foto: A. S.Srpski narod je veoma povodljiv, podložan manipulacijama, pogotovo političkim. On stalno poklanja poverenje političarima koji ga obično obmanjuju lažnim obećanjima i povoljnim konstatacijama o trenutnom stanju u društvu - navodi autor.

Publicista i istraživač, Miloš Bogdanović, autor knjige "Prokletstvo nacije" koji je jedan od recenzenata Simićeve knjige ističe da naš čovek ima potrebu da se bavi tuđom krivicom i da generiše spoljne i unutrašnje neprijatelje, što mu pruža neverovatno olakšanje za sopstvenu nečistu savest.

U društvu u kojem je stepen iskvarenosti toliko veliki da rezultuje izraženim međusobnim nepoverenjem, javlja se nerazumna potreba da se za sve okrivi tamo neko drugi, koji se predstavlja kao kakav nadčovek, koji ima moć da vlada i samim sobom i drugima, dok se naš čovek predstavlja kao da nema ličnost da bi vladao samim sobom i da bi se iskušenjima zla odupreo - napisao je Bogdanović.

Nije samo za stručnu javnost; foto: A. S.Okosnicu Simićevog rukopisa, kako kaže profesor Tehnološkog fakulteta u Boru Milovan Vuković, predstavlja fenomen poverenja. U tom smislu je sagledan društveni značaj poverenja, te obrazložena istorijska osnova verovanja u teorije zavere i paranoičnost koje, naravno, podrivaju poverenje.

A poverenje je, kako to pisac lucidno primećuje, preduslov bilo kog vida opštenja među ljudima. Autor takođe razmatra urušavanje poverenja ljudi u tradicionalne društvene institucije, problem s kojim se sve više suočavaju savremena društva - navodi Vuković.

Knjiga koju je štampala novosadska kuća “Prometej”, po mišljenju stručnjaka, nema najstroži naučni karakter, jer se radi o temi koja nije dovoljno istražena i nema toliko relavantnih izvora, pa je samim tim njena originalnost i zanimljivost razlog da najšira čitalačka publika upozna sa njom.