U niškoj gimnaziji učenici od ostataka užine prave kompost i pripremaju organsku baštu
Organska bašta đaka niške Gimnazije "Bora Stanković"
Učenici niške Gimnazije "Bora Stanković" uskoro će u školskom dvorištu imati i baštu u kojoj će osim cveća saditi i voće i povrće, a deo ove nove letnje učionice su i specijalne posude za prikupljanje ostataka hrane gde će praviti kompost, odnosno prirodno đubrivo. Tako će sve ono što je ranije nakon užine završavalo u smeću poput hleba, kora od jabuka i banane pretvoriti u plodno zemljište, kaže koordinatorka projekta Foody profesorka Olivera Todorović.
Limenke, plastiku i papir već recikliraju, a uskoro će i ostatke hrane kao biorazgradivi otpad odlagati u specijalne kante i posude za proizvodnju komposta. Ogromna količina hrane završava na deponijama i od nje se stvara metan koji je opasan i doprinosi efektu staklene bašte, objašnjava profesorka biologije Jasmina Manojlović.
Gimnazijalci pripremaju baštu;foto:JV
Naša deca imaju razvijenu ekološku svest i dopada im se što će dati dobar primer kako se postupa sa biorazgradivim otpadom. Osim što će materijal za kompost prikupljati u školi, ljuske od jaja, kesice čaja i sve što može da se preradi u prirodno đubrivo donosiće i od kuće, a kao nagradu za svoj trud dobijaju učionicu na otvorenom, baštu sa cvećem, ali i hranom jer ćemo saditi jagode, luk i zelenu salatu, kaže Manojlovićeva.
Nakon što su poslednjih godinu dana nastavu više slušali ispred računara nego u učionici, ne kriju oduševljenje što su na otvorenom i zajedno uređuju školski prostor.
Odabrali smo da sadimo namirnice koje se lako uzgajaju. Napokon sko izašli iz kuće i imamo nastavu u prirodi, družimo se i radimo korisne stvari, kaže učenica prvog razreda Janja Nikolić.
Spremaju dve vrste komposta - tečni i čvrsti, ispituju PH vrednost zemljištaPriprema bio-bašte zahteva velike radove, a usput uz praktičnu nastavu analiziraju ph vrednosnot zemljišta, biljni i životinjski svet.
U saradnji sa profesorima pravimo dve vrste komposta, tečni i čvrsti i sređujemo prostor koji će koristiti i naredne generacije, ističe učenik treće godine Dimitrije Maslaković.
Do pre samo desetak dana ovaj prostor bio je zapušten i godinama nekorišćen.
Nefunkcionalan i zapušten prostor adaptirali smo u baštu i mesto za praktičnu nastavu. Iako smo planirali da uključimo samo prirodno -matematički i biohemijski, ali sada su nam se svi pridružili. Naš zadatak je da đake naučimo kako da menjaju navike, odlažu otpad i prave kompost i da smeće koje smo do juče bacali sada koristimo, kaže koordinatorka projekta profesorka Olivera Todorović.
Osim Gimnazije "Bora Stanković“ u projekat Foody uključena je i Srednja stručna škola iz Niša, a ukupno 15 škola iz cele Srbije. Projekat je pokrenuo Tehnički fakultet u Novom Sadu.
Inače, prema proceni Ujedinjenih nacija oko trećina prehrambenih proizvoda širom sveta završava kao otpad. Tokom UN samita o klimatskim promenama u Parizu, konferencijski centar je bačene prehrambene proizvode iskoristio kao izvor energije.
Komentari
Poslednji komentari
Diofantove jednačine
23:23 // 6. 5. 2021.
Da li ovo konkurencija Matematičkoj gimnaziji iz Beograda!?!?! ha, ha, ha!!!
Hadija
10:24 // 6. 5. 2021.
Ne preterujete sa bastom, tuzice vas neka kompleksasica sa severa da joj kradete ideje
Milena
16:12 // 5. 5. 2021.
Gimnazijalac, komentar ti je površan, da ne kažem nešto drugo. Spremaju se da budu ljudi koji će znati i umeti da oplemene svoj životni prostor i planetu uopšte, pošto smo je mi doveli ovde gde je sada. Biti akademski građanin, na šta ih obe gimnazije koje dele prostor spremaju, ne znači biti nadmen i nadobudan već nadasve human i plemenit. Ako si stvarno gimnazijalac to bi trebalo da znaš.
master socijalac
02:59 // 6. 5. 2021.
Ja bih da vidim na kom javnom konkursu su primljeni ovi profesori? Očigledno na ovim nepostojećim, na kojima bez plave koverte i članske nema prolaza. A od skoro ukinuto je i pravo žalbe. napreDNO
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.