U planu izložba posvećena detinjstvu tokom bombardovanja, potrebne donacije
U želji da stvori mesto koje će čuvati uspomene i pričati priče svih koji su bili deca za vreme NATO bombardovanja 1999. godine Tamara Klarić, poznata humanitarka, organizuje kampanju sakupljanja novca. Prvi javni događaj će biti upriličen upravo u Nišu i to tribina koja će biti održana u četvrtak, 26. decembra u Deliju. Tamara Klarić, koja je sa Bogdanom Stevanovićem 2017. godine prikupila značajna sredstva za izgradnju dečjeg hemato-onkološkog odeljenja u Nišu, sada poziva sve da otvoreno pričaju o svemu onome što ih je kao generacije oblikovalo.
U gradu kom je 2017. godine sakupljajući korake sa Bogdanom Stevanovićem, kao Udruženje Pruži korak, prikupila više od 2 miliona dinara da bi se što pre završilo dečije Hemato-onkološko odeljenje, sada počinje novu kampanju - "Muzej 78" koji ima cilj da se stvori mesto koje će čuvati uspomene i pričati priče svih koji su bili deca za vreme bombardovanja.
Zajedno želimo da postignemo sledeće: da stvorimo mesto koje neguje kulturu sećanja na dostojanstven način, da otvorimo i slobodno govorimo o temi prevazilaženja trauma i na ličnom i kolektivnom nivou i da zajedno stvorimo nešto što će biti podsetnik svima da gradimo takvu budućnost da nijedno dete više nema ratne uspomene iz detinjstva - kažu.
U proleće 1999. godine tadašnja Jugoslavija bombardovana je neprekidno 78 dana, podsećaju, a prema popisu stanovništva u zemlji je živelo oko 1,5 miliona dece.
Svako od te dece ovaj period je doživelo na svoj način, boreći se da svoj detinji svet zaštiti od realnosti na načine primerene godinama koje smo imali. Iz toga razloga sećanja koja imamo na bombardovanje nisu uvek traumatična, čak ni negativna. Sećamo se druženja, igre, hrabrosti, zajedništva, prvih poljubaca. Ali, sve ovo ne znači da iskustvo rata i realnost u kojoj po tvom gradu padaju bombe – ne utiču na to u kakve ljude odrastamo - ističu.
Gradovi u Srbiji i Crnoj Gori su jedini u tom veku bomardovani nakon Drugog svetskog rata.
Sve što imamo od kulture sećanja u glavnom gradu su dva spomenika i srušena kulturno-istorijska zdanja. U Amsterdamu je jedan od najposećenijih muzeja „Muzej Ane Frank“, u Njujorku je najveći memorijalni centar „9/11“, u Sarajevu postoji Muzej ratnog detinjstva, koji je 2018. dobio nagradu za Evropski muzej godine. I sve ovo i treba da bude tako. Narod koji živi na podneblju koje je prošlo kroz traumatične događaje prirodno teži da se toga seća i da svoju prošlost poštuje. Zašto samo mi ne pričamo svoje priče? Kako da sutra očekujemo da se neko drugi seća i da ta sećanja poštuje, ako to ne radimo mi sami? - kažu.
Inicijativa "Muzej 78" je pokrenuta zbog promena - "dostojanstvena kultura sećanja, ona kroz koju uvažavamo sami sebe i stvaramo zalog za budućnost, jedan je od najvažnijih oblika patriotizma".
U prvoj fazi kampanje ćemo prikupiti sredstva kako bismo mogli da započnemo projekat. Nakon toga, pristupićemo (i) pronalaženju adekvatnog prostora, (ii) njegovom sređivanju i opremanju i (iii) obezbeđivanju građe za izložbu i njenoj kvalitetnoj prezervaciji. Otvaranje stalne izložbe planirano je za 9. jun 2025. godine, na godišnjicu završetka bombardovanja - ističu.
Ukupan potreban novac je 2.760.000 dinara, a zainteresovani mogu donirati i preko sajta donacije.rs.
Prvi javni događaj u vezi sa kampanjom biće tribina u Nišu i to u četvrtak, 26. decembra od 18 sati u Deli prostoru.
Komentari
Poslednji komentari
hm
14:30 // 24. 12. 2024.
Detinjstvo tokom devedesetih!
To je prava tema za uzlozbu. Bombardovanje je samo jedan segment.
profesor
13:52 // 24. 12. 2024.
Hoće li preCednikov stan da bude izložen?! Posvađali nas Sloba Šeki i on sa celim svetom, tuđim koferom gloginje mlatili, a oni se bogatili i uživali.
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.