U selima bez vode na skoro 40 stepeni

Meštani aleksinačkog sela Vrelo i niških sela u Opštini Crveni Krst - Paligrace, Velepolje i Gornja Trnava žale se da već 4 dana, u vreme kada temperatura dostiže i 37 stepeni, nemaju dovoljno vode.

Marko Milojević koji često boravi u Trnavi kaže da je u selu situacija nepodnošljiva jer meštani ne mogu da zadovolje svoje osnovne potrebe.

- Ljudi tamo uglavnom čuvaju stoku, ne mogu da je napoje. Zvali su redom sve nadležne i za sada nema rešenja - kaže Milojević.

Pošto ova sela povezuje "autonomni vodovod" van sistema vodosnabdevanja JKP "Naisus", na njemu su kvarovi česti, a na popravke se dugo čeka. Zato "Naisus" vrši popravke samo povremeno, prema ugovoru sa Direkcijom za izgradnju koja gradi vodovod "Vrelo".

- Ne gazdujemo tim sistemom. To je neka vrsta javnog vodovoda koji su zajedno gradili i grad i meštani. Kada sistem bude gotov, a mi smo utvrdili da ima hidrauličkih manjkavosti, i dali izveštaj za otklanjanje problema na njemu, moći ćemo da ga preuzmemo - kaže direktor održavanja vodovodne i kanalizacione mreže u JKP "Naisus" Dragan Stanković.

Iz Direkcije za izgradnju, s druge strane, kažu da je problem što ovaj vodovod nema titulara koji bi brinuo o njegovom održavanju, ali smatraju da "Naisus" ima suviše oštre zahteve.

- To je građeno pre desetak godina, a da bi preuzeli vodovod traže "svemirski brod". Na primer, da iz Niša mogu da se vide dešavanja na pumpnoj stanici i rezervoaru. To sve može da se uradi i za godinu dana, ali je izuzetno skupo, treba mnogo para. Inače, poslali smo zahtev da se kvarovi poprave, a oni su rekli da će otići od ponedeljka - kaže Vladimir Pančić, nadzorni organ u Direkciji za izgradnju.

Stanković i Pančić saglasni su da sami meštani ne vode dovoljno računa o upotrebi vode, i da zato svakog leta imaju problema.

Kako je rečeno u "Naisusu", vode u rezervoaru u selu Vrelo na izvorištu ima dovoljno i ona stiže u rezervoar Velepolje, ali je, kako ističu, meštani koriste za navodnjavanje, tako da ne ide kroz sistem u punom kapacitetu.

Iz Direkcije takođe ukazuju na "nenamensko trošenje vode" za zalivanje bašti, ali i na to da meštani oko 700 domaćinstava iz tih sela vodu nijednom od 2007. godine nisu platili, a da im je traženo 100 dinara mesečno. Dodaju i da su seoski vodovodi u nadležnosti opština, a ne grada.