Umesto škole, Pakleštani i studenti arhitekture obnovili seosku mlekaru

Izložbom fotografija na fasadama starih kuća, u staroplaninskom selu Pakleštica svečano je otvoren seoski dom - muzej, koji su osmislili i opremili meštani sela zajedno sa članovima pokreta Odbranimo reke Stare planine, a uz stručnu pomoć Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

Svih 22 stanovnika sela Pakleštica se udružilo, osmislilio i adaptiralo svoj seoski dom, a na njegovom svečanom otvaranju bilo je, kako izveštavaju iz Media i reform centra, 10 puta više posetilaca nego što selo ima stanovnika, a tom prilikom su na spoljnim zidovima kuća izložene fotografije Milana Simonovića iz pokreta Odbranimo reke Stare Planine.

Prvobitna ideja bila je da se po uzoru na Dom kulture u selu Dojkinci, kako pišu iz niškog Media i reform centra, isto uradi i u Pakleštici u prostoru nekadašnje seoske škole.

Kako grad Pirot nije dao dozvolu, odlučili su se za zgradu nekadašnje mlekare, pa je tako jedan zapušten i nekoliko decenija nekorišćen objekat, postao mesto za okupljanje i druženje, koji bi mogao da “oživi” Paklešticu.

Bane Andonović iz Udruženja građana Vladikine ploče kaže da otvaranje seoskog doma ima značaj i za selo, ali i za Pirot jer je ove godine mnogo Piroćanaca upravo seosku plažu iskoristilo za beg od vrućine i pandemije. Mlakara pretvorena u muzej; foto: Media i reform centar/ Saša Stojiljković

U početku je za oživljavanje sela na ovaj način bilo zainteresovano samo nekoliko ljudi, ali u međuvremenu, kada su videli šta se dešava, i sami meštani su počeli da se interesuju za način na koji mogu da pomognu. Mnogi su dali svoje stare predmete koje imaju po podrumima i kućama, a ne koriste ih, pa smo ih mi izložili u muzeju - kaže Andonović.

Svečanom otvaranju Seoskog doma prisustvovalo je oko 200 ljudi, a meštani su se potrudili da posetiocima ponude i različite majice i šoljice sa motivima sela koje su sami štampali, napravili su i ležaljke na rečnoj plaži Jona, a sve to kako bi u Paklešticu vratili život.

Do ove godine niko u Paklešnici nije izdavao sobe za prenoćište, ali smo pokrenuli i takvu akciju, pa sada imamo dve, tri kuće koje su počele da se bave izdavanjem smeštaja. Osim toga što će posetioci provesti lepo vreme u selu, a ostaviće i neki novac ljudima koji tu žive - priča Andonović.

On u Beogradu živi već 20 godina, ali mu je, kako kaže, srce u Paklešnici i dosta vremena tokom godine provodi u selu, koje trenutno ima 22 stalna stanovnika, dok u periodu od aprila ili maja, pa do oktobra, u selu boravi još oko 10-15 ljudi.

U muzeju i vodič kroz “zelene staze” Pakleštice

Maketama i plakatima u novom muzeju u Pakleštici predstavljen je i studentski projekat mreže "Zelenih staza".

Kako objašnjava profesorka Arhitektonskog fakulteta u Beogradu Danijela Milovanović Rodić, mreža se zapravo sastoji se od pešačkih i biciklističkih staza i više od sto elemenata kulturnih i prirodnih predela u širem okruženju Pakleštice, grupisanih u 6 celina - pećine, vode, vidikovci, mikrotoponimi, kulturno-istorijske vrednosti i turistička infrastruktura. Izložba fotografija Milana Simonovića; foto: Media i reform centar/ Saša Stojiljković

Glavni cilj zelenih staza je omogućavanje pristupa i upoznavanje prirodnih i stvorenih vrednosti okruženja Pakleštice. Namenjene su posetiocima koji bi izbor staza optimizovali u skladu sa raspoloživim vremenom, fizičkom spremnosti i interesovanjima. Realizacija projekta bi podstakla razvoj održivog turizma i privrednih aktivnosti u selu. Podatke o stazama i lokalitetima prikupili smo uz veliku pomoć meštana sela oslanjajuci se na njihovo znanje i iskustvo. Staze i lokacije su mapirane na velikoj maketi, a lokaliteti opisani i prikazani setom kartica - kaže profesorka.

Ovakve akcije imaju za cilj, dodaje profesorka, da skrenu pažnju na različite teme i probleme, a pre svega na važnost obnove sela i zaštite prirode kao njihovog osnovnog resursa za održivi razvoj, kao i načinima da neiskorišćenim i napuštenim objekte u selima daju nove uloge.

Objekti u javnoj svojini, kao što su škole, mlekare, karaule i slično, ne koriste se i ne propadaju, a mogu biti značajan resurs za razvoj sela. Predsulov je da javne instutucije promene perspektivu, po kojoj su privatizacija i prodaja javnih resursa, jedini mehanizam zaustavljanja njihovog propadanja i njihovo održivog korišćenja -kaže Milovanović Rodić.

Kao i u slučaju Doma kulture u Dojkincima, uređenje seoskog doma urađeno je u saradnji meštana, pokreta Odbranimo reke Stare planine i Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.