Umetnici i sportisti među izbeglicama u Srbiji čekaju svoju novu šansu

Da izbeglice koje su poslednjih godina prošle kroz našu zemlju, a neki se još nalaze u centrima na jugu Srbije, nisu samo broj, već ljudi koji iza sebe imaju živote, profesije i karijere, potvrđuje priča jedne volonterke koja je bila u prilici da neke od njih bolje upozna i čuje njihove priče.

Udruženje "Bez granica“ jedno je od brojnih nevladinih organizacija koje rade sa izbeglicama u Centru za prihvat u Preševu, Vranju i Bujanovcu. Specifično za njih je što brojni volonteri iz celog sveta u okviru tog udruženja rade sa izbeglicama.

Diane je jedna od njih, ona je radila sa izbeglicama u Bujanovcu i Preševu kao volonter u školi za strane jezike i svoje utiske pretočila je u priču na društvenim mrežama. Pored brojnih izazova i najrazličitijih ljudskih sudbina, ona je akcenat stavila na ljude koji su zbog izbeglištva morali da stave tačku na svoje karijere, a profesije stave "na čekanje".

Oni su u jednom saglasni - da ne traže bogatstvo, već samo žele da se bave svojim profesijama u bezbednom okruženju – kaže Diane.

Na nju su najveći utisak ostavile 4 osobe sa izuzetnim karijerama koje su ostavili iza sebe, bežeći od ratnih strahota.

Mladi par Sedigheh i Naiem imaju po 29 godina i dolaze iz Irana. Ona je glumica, ali njena strast je crtanje animiranih likova i pisanje scenarija. On je radio kao televizijski prezenter.Sedigheh je jednog dana uhapšena zbog njenih javnih umetničkih aktivnosti i morala je provesti 6 dana u zatvoru gde je bila mučena – priča njihovu priču ova volonterka.

Zatim je tu i gospođa F. koja ne želi da otkrije svoj identitet. Ima 40 godina i iz Avganistana je. Bila je nastavnica fizike 17 godina i vodila teretanu za žene gde je radila kao lični trener. Avganistanska vlada je imala problem sa njenim radom, kao i radom njenog muža koji se bavio uvozom i izvozom. Kao rezultat toga, njihovo dete je kidnapovano i kasnije ubijeno. Porodica nije videla drugi izlaz, pa su napustili zemlju.

Upoznala sam i 36-godišnjeg Saeida koji dolazi iz Irana i iza sebe ima 16 godina profesionalnog bavljenja bodibildingom. Pre 2 godine slavio je zlatnu medalju koju je dobio kao iranski šampion – priča ova devojka.

Diane kaže da bavljenje profesijom za koju ste se opredelili često ne uključuje samo sticanje prihoda, već predstavlja potrebu koja je trenutno uskraćena ljudima u centru.

Na kraju ističe da joj je drago što je deo tima Udruženja "Bez granice“ i što pruža ljudima mogućnost da nauče engleski i nemački i da im šansu da nastave da se u nekoj drugoj zemlji bave svojim poslom.