Upoznavanje sa Starom planinom za bolje razumevanje prirode

Obilaskom vodopada, upoznavanjem sa autohtonim rasama i njihovim prednostima i upoznavanjem sa mogućnostima razvoja seoskog i eko turizma, učenici srednjih škola iz Pirota i Dimitrovgrada proveli su 2 dana na Staroj planini i uživali u jedinstvenim lepotama i predelima sa idejom da izađu iz učionica i upoznaju se sa prirodom.

Projekat pod nazivom “Mladi i priroda - partneri za budućnost”, koji organizuje Društvo za zaštitu životne sredine “Stara planina” iz Pirota obuhvatio je treću grupu polaznika koji su se 9. i 10. juna upoznali sa lepotama, netaknutom prirodom i prednostima Stare planine. Do sada je na projektu u sve 3 grupe učestvovalo 75 učenika.

Predsednik Društva “Stara planina” Dragan Taškov kaže da je danas očigledan nedostatak školskog sistema u neprihvatanju lokalnih i regionalnih specifičnosti. Cilj ovog programa je, po njegovim rečima, da ukloni te nedostatke i afirmiše drugačiji pristup obrazovanju. Vodopad Tupavica jedan je od najlepših na Staroj planini; foto: Društvo "Stara planina"

Nastavni planovi i programi zasnovani su na teoretskim lekcijama koje deci deluju daleko i strano. Malo je sadržaja koji neguju interpersonalnu inteligenciju, sposobnost da se razumeju drugi ljudi, malo je i oblikovanih sadržaja koji neguju razumevanje i ljubav prema prirodi - kaže Taškov.

Deca su tokom 2 dana kroz program Društva upoznala Park prirode “Stara planina” iz drugačijeg ugla. Posetili su poljoprivredno gazdinstvo Sergeja Ivanova iz Dimitrovgrada i upoznali se sa autohtonim rasama ovaca i magaraca i njihovim prednostima.

Posetili su i “Etno kuću Nikolov” u selu Vlkovija i upoznali se sa mogućnostima za razvoj seoskog i eko turizma. Na teritoriji Grada Pirota posetili su Slavinju i Slavinjski kanjon, kao i vodopad Tupavicu i eko-stazu Vidlič. Na izletištu Vrelo, deca su obišla istoimeni izvor, ali i ribnjak koji pored ekonomske funkcije ima i funkciju očuvanja prirodnih resursa - kaže Taškov.

On dodaje da je suština ove metode stvaranje veza između nastavnih sadržaja različitih predmeta i usmeravanje pomenutih sadržaja ka obrazovanju za održivi razvoj. Divlje jagode nisu retkost na Staroj planini; foto: Društvo "Stara planina"

Ovakvim programom deca bolje razumeju svet u kome žive, upoznaju se sa siromaštvom koje je izraženo u selima na eko-stazi, ali i ukazuju na prekomerno korišćenje resursa koje se provlači u planovima države za razvoj hotelskog turizma i izgradnju “malih hidroelektrana”, na opštu degradaciju životne sredine i na demografsku smrt ovih krajeva - zaključuje Taškov.

Društvo “Stara planina” očekuje da će škole nastaviti proces regionalizacije obrazovanja kojim će se deci omogućiti da bolje upoznaju svoj rodni kraj i njegove resurse, i time obrazovanje podići na viši nivo korišćenjem metoda aktivnog interdisciplinarnog učenja.