Urbane priče i legende – po čemu simboli Niša nose naziv

Mnogi ugostiteljski objekti, znamenite ličnosti, vlasnici zemljišta, kao i urbane priče i legende pretvorene su u nazive niških krajeva i naselja, koji su se održali do danas, iako mnoga obeležja više ne postoje. Novinar i publicista, koji je pisao o starom Nišu, Ljubiša Sokolović smatra da su imena davana iz praktičnih razloga, pre svega zbog orijentacije meštana, a prenosili su se generacijski.

Ističući da u Nišu postoje mnogo naziva ulica i delova grada koje građani više znaju po urbanom nazivu, nego po zvaničnom imenu, Sokolović priču o obeležjima grada započinje čuvenom kafanom Marger, po kojoj je deo u širem centru grada poznat.

Kada kažemo “kod Margera” tačno znamo na koji deo grada mislimo, a dobio je po boemskoj kafani u kojoj su se skupljale poznate niške ličnosti poput Sremca, Koste Delinija, Kalče, ali su dolazili i ustanici protiv turske vlasti, koji su sanjali slobodu – kaže Ljubiša Sokolović.

Prema njegovoj teoriji naziv potiče od naziva margetan, kako su nazivali vojne kantine, čiji su vlasnici bile prve kafandžije, Nišlije su vremenom margetan preimenovale u Marger.

Raskrsnica ulica Voždove, Bulevara dr Zorana Đinđića i Vojvode Mišića popularno se naziva Crveni pevac, prema Sokolovićevim rečima još jedan je naziv dobijen po kafani, koji krije interesantnu priču.

Da li je u pitanju istinita priča nije poznato, ali vlasnik kafane na uglu, rešio je da ofarba zgradu i kofa sa crvenom bojom, nekako se otkačila, prelila se preko pevca koji se šetao oko merdevina. On je simbolično, za sreću, kafanu nazvao Crveni pevac. Na jednom od kioska koji se i dalje nalazi tu, stoji gore limeni pevac, kao simbol onoga što je ostalo – priča Sokolović.

“Kod Kalče” kaže niški hroničar, naziv je nastao mnogo pre nastanka tržnog centra, koji je preuzeo naziv kafane koja se nalazila na tom mestu, na kome, za koju kaže da je trebalo ostaviti prostora zbog značaja koji je imala, kao i za kafane Marger i Staru Srbiju.

Poznati niški boemi dolazili u Kalču uvek sa novinama, ali ne da bi ih čitali, već da bi znali kada su ušli u kafanu i smatram da je u kompleksima koji su nastali umesto tih kafana mogao biti ostavljen prostor i za njih, zbog značaja koji su imali, tako je bilo i sa Margerom, a tako je u zaborav otišla i Stara Srbija, koja je takođe bila veliko obeležje grada, mada, poslednjih godina, iako je nosila taj naziv, nije imala veze sa tom Starom Srbijom, zbog koje su mnogi dolazi u Niš – rekao je Ljubiša Sokolović.

---

Donina česma/Paliluska rampa i Tutunovićev podrum/Kula

Donina česma koja se nalazi u Episkopskoj ulici, kako Sokolović kaže, orijentir je za taj deo grada i dodaje da je mlađim Nišlijama možda poznatiji i „kod Palilulske rampe“.

Interesantno je što većina misli da je Dona žensko ime, međutim hadži Dona bio je poznati niški trgovac, koji je tu na uglu napravio kuću i uz zid, koji je opasivao plac, napravio česmu, a vodu doveo iz Kovanluka i omogućio Nišlijama zdravu pijaću vodu – kaže Sokolović.

Duž pruge ka Starom groblju, nalazi se i Tutunovićev podrum, koji prema rečima niškog publiciste i novinara nosi naziv tog dela grada, a takođe je poznat i “kod Kule”, a kako je rekao Branko Tutunović bio je niški advokat, koji je takođe bio poznat i kao odličan proizvođač vina, koji je svoj vinski podrum otvorio u podnožju brda Gorice, mesto koje je, kako Ljubiša tvrdi, bilo jedno od omiljenih kralja Milana Obrenovića, koji je često dolazio tajno, kako bi uživao u provodu.

Imao je i zgradu sa dve kule, od kojih je jedna srušena i danas izgledaju ruinirano. U jednom delu je proizvodio vino, dok je u drugom delu bila kafana, koja je bila poznata po tome što je tu dolazio prvo knez, pa kralj Milan. On je voleo veselo društvo i dolazio je fijakerom i često puta tajno – rekao je Sokolović.

---

Šojka, Apelovac, Kazandžijsko sokače

“Kod Šojke” je izraz koji se koristi i dan-danas, napominje Sokolović i navodi da je to prvobitno bila sapundžijska radnja, a tek kada su počeli da se bave proizvodnjom sveća, ostaće upamćeni u Nišu, te će ceo kraj poneti naziv po toj radnji.

Apelovac, s druge strane, govori Sokolović, nosi naziv vlasniku zemljišta i pivare Jovanu Apelu, koji prema informacija koje poseduje Sokolović iz Vojvodine dolazi u Aleksinac kako bi nastavio da se bavi baštovanskim poslom, ali kako je posedovao mašinu za ručnu proizvodnju piva rešio je da se preseli u Niš.

Pošto je shvatio da je u odnosu na Aleksinac, Niš grad u kome će imati bolju prođu, kupio je zemljište na obodu tadašnjeg grada. Kada je napravio pivaru, ceo kraj su meštani nazvali Apelovac. Apel je tu imao i streljanu, gde je mladi svet nedeljom dolazio i takmičio se u streljaštvu – kaže Sokolović.

Kazandžijsko sokače je jedno od najpoznatijih obeležja Niša, a retko ko zna da se ta ulica zove Kopitareva, kaže Ljubiša i napominje naziv nastao s obzriom da su se najviše pravili kazani za rakiju i topljenje masti.

Mnoge zgrade, poput “Karingtonke”, “Švajcarije” i “TV5” neki su od nadimaka koje su Nišlije dodeljivale poznatim stambenim zgradama, inspirisane nazivima starih kafana, porodicama iz serije, pa čak i pevačicinim nogama.

Niški hroničar napominje da je takođe veoma zanimljivo i to kako su naselja u Nišu dobijala imena, ali napominje da pored pozitivnih primera, usvojeni su i negativni nazivi.

Govoreći o spomeniku Narodnim oslobodiocima Niša, borcima koji su živote dali za slobodu, Sokoloviću je neshvatljivo da ga Nišlije i dalje oslovljavaju “kod konja” i zato smatra da je važno da se zavičajna istorija uči od ranih razreda osnovne škole, te će to biti jedan od načina da se promeni svest građana.