Uselili u dogradnju bez dozvole i traže od komšija da zajedno plate radove, dugogodišnji stanari odbijaju

Zgrada u Ulici Pariske komune u Nišu pre više od 10 godina je dograđena, ali ne i završena, a stanari koji žive na poslednjim spratovima sada traže od svojih komšija da svi zajedno plate dodatne radove. Njihove komšije koje decenijama tu žive ne žele da se zajednički novac izdvaja za spratove koji nemaju ni upotrebnu dozvolu. Upravnica zgrade Violeta Đokić se sastala sa stanarima, a obratiće se lokalnoj samoupravi za pomoć i kompromisno rešenje.

Bez projekta, građevinske dozvole i praktično „na divlje“, zgrada u Ulici Pariske komune u Nišu je, prema rečima stanara koji decenijama u njoj žive, pre više od 10 godina dobila još dva sprata i čak 20 stanova.

Prema njihovim saznanjima, investitor nije ispunio ništa od obaveza koje je imao, gradnja je tada i stopirana, rušeni su stanovi, građeno više spratova nego što je dozvoljeno i dograđeni deo nije dobio upotrebnu dozvolu.

To potvrđuje i dokumentacija koju ima upravnica zgrade Violeta Đokić.

2005. godine su oni sklopili ugovor sa stambenom zajednicom o nadgradnji. U ugovoru je stajalo da je rok za izgradnju 6 meseci za građevinske i 4 meseca za zanatske radove, da mora da ima i projekat i kompletnu dokumentaciju, sve je to precizirano bilo ugovorom, da bi 2009. godine skupština stanara prijavila Građevinskoj inspekciji kompletno odstupanje od svake tačke. Nijednu tačku nisu ispunili – pojašnjava.

Onda je nastao najveći problem, koji je eskalirao više od 10 godina kasnije – stanari koji su kupili stanove u dograđenom delu zgrade su sami morali da sređuju krov, a sada traže i pomoć komšija. Njihov zahtev je da svi stanari zgrade plate radove komšijama koji stanuju na poslednjim spratovima koji praktično nisu završeni.

Ali oni su svesno kupili stanove u takvom stanju, platili koliko su ih platili. Ni Nišstan ne želi da interveniše u tom delu zgrade, zato što ne postoji projekat, ništa nije izvorno odrađeno kako valja. Šokirali smo se kad smo videli da su vodovodne cevi vezane za internet kablove, ne postoji krovna izolacija, fasada je upropašćena, nema požarnih stepenica – napominje upravnica.

Međutim, njihove komšije iz starog dela zgrade ne dozvoljavaju da se zajednički novac koristi za uređenje dela zgrade koji nije završio investitor.

---

Upravnica traži kompromisno rešenje

Iako stanari ne žele da daju svoj novac za rešenje problema svojih komšija koji su svesno došli da žive u nedovršenu zgradu, smatraju da problem mora da se reši. Ipak, naglašavaju da time što su se njihove komšije obratile medijima i inspekcijama, a ne upravnici i njima, nije način da se problem reši.

Način na koji se ovaj problem rešava dovešće do toga da se stanari podele, da oni u potkrovlju budu na jednoj, a mi iz originalnog dela na drugoj strani – napominju.

I upravnica je tako „između dve vatre“, a ni ona nije zvanično obaveštena da postoji problem. Umesto stanara, dobila je poziv Komunalne inspekcije, kojoj je problem prijavljen, ali i pretnje da će je prijaviti Građevinskoj inspekciji.

Jedna stanarka me je pozvala i rekla da je nešto zalepljeno na ulaznim vratima. To je bila jedna opomena da ukoliko ne budemo sredili sve to bićemo prijavljeni Građevinskoj inspekciji, odnosno ja, ne znam da li su mislili i na stanare. Mi smo držali mnogo sednica u ovoj zgradi, čim ljudi kažu da postoji neki problem okupimo se. Niko od njih nije došao na sednicu i rekao „ljudi hajde da to rešimo na ovakav ili onakav način“. Svi su ljudi svesni da nije urađeno kako treba, ali to zahteva nekoliko hiljada evra da bi se sredilo – ističe upravnica.

Napominje da želi da reši problem, ali da mora da se pokaže ljudskost i nađe neki kompromis.

Dva stanara iz potkrovlja zgrade su bila na razgovoru sa novinarima, komšijama i upravnicom. Jedan od njih tvrdi da je samo nekoliko stotina evra potrebno da se sredi deo krova, izolacija i fasada i smatra da to treba da se plati iz zajedničkog fonda zgrade.

Drugi pak predlaže da se upravnica pisanim putem obrati lokalnoj samoupravi za pomoć, jer su oni dozvolili izgradnju i kaže da bi morali da ponude i neko rešenje.

Vi ste dozvolili da se dogradi dva sprata više, sada nađite rešenje. Mi možemo samo zajedno da donesemo neki predlog, a rešenje treba da da neko iz lokalne samouprave. Ukoliko neće ni oni da reše, upravnica može da podnese krivičnu prijavu onome ko je dozvolio sve to, pa onda sud neka to rešava – navodi stanar.

Upravnica najavljuje da će pisati lokalnoj samoupravi i tražiti od njih mišljenje i moguće rešenje i da će u dogovoru sa svim stanarima pokušati da reši problem.

---

Dograđeni spratovi nemaju upotrebnu dozvolu, pa stanari nisu ni vlasnici

Novinari su povodom ovog problema kontaktirali Igora Igića iz Sekretarijata za planiranje i izgradnju, koji je proverom dokumentacije utvrdio da dograđeni spratovi zaista nemaju upotrebnu dozvolu. To znači da stanari nisu ni zvanično upisani kao vlasnici stanova.

U evidenciji koju imam postoji neko rešenje o naknadnom izdavanju građevinske dozvole za rekonstruisani i dograđeni stambeni objekat, sa novih 19 stanova. To je tadašnja legalizacija tih nekih radova. Verovatno neki radovi nisu bili završeni čim nije data i upotrebna dozvola tada – pojašnjava.

Ukoliko je investitor poznat i stanari mogu da kontaktiraju sa njim on bi trebalo da završi objekat, objašnjava, a ako ne postoji onda stanari mogu da završe radove u skladu sa dozvolom koja je izdata.

Mi u arhivi čuvamo tu projektnu dokumentaciju u depou, oni mogu da vide to, da završe objekat po toj dozvoli, a onda da se, koliko ja čitam ovde, izda i upotrebna dozvola. Ukoliko imaju neke nedoumice mogu da se jave meni ili sekretarijatu da ih upitimo i da vide tu dokumentaciju – dodaje Igić.

Takođe kaže da ako investitora ne mogu da nađu moraju sami da obezbede novac za nastavak radova, da tu proceduru zna upravnica zgrade, a po zakonu se takva odluka donosi onako kako kaže većina.