Usponi, drevne tradicije i meditacija zbog kojih Leskovčanina zovu "srpskim ledenim čovekom"

Nosilac crnog pojasa nindžucua, arheolog, muzeolog i viši kustos leskovačkog Muzeja Vladimir Stevanović, poznat i kao „srpski ledeni čovek“, prkosi hladnoći, neguje filozofiju prilagođavanja prirodi i kroz knjigu Ledena veština istražuje drevne tradicije jačanja duha i tela.

Filozofija iza njegove prakse oslanja se na tri osnovna stuba – disanje, meditaciju i prilagođavanje tela prirodi, a Stevanović ističe da se sa hladnoćom treba sprijateljiti, kao i sa prirodom, jer, kako objašnjava, to jača telo i pozitivno utiče i na mentalno zdravlje.

Od 2021. godine, Stevanović je ostvario 13 ledenih uspona, često na temperaturama ispod nule, s rekordom od šest sati na minus pet stepeni, dok je najniža temperatura na kojoj je boravio bila minus 20.

Ledena veština nas uči da se sprijateljimo sa hladnoćom, budemo u veri i pomirenju sa prirodom. To poboljšava naše zdravlje, ali i mentalno zdravlje. U šortsu sam sve vreme, čisto da ne bih bio go. Cilj mi je da ne budem zaštićen ni na koji način. Jedino nosim čizme da ne bih mehanički oštetio stopala. Pokušao sam, ali led i kamenje me poseku. Do sada sam imao 13 ledenih uspona do planina, s tim što poslednjih 7 uspona radio i uspon i silazak. Najduže vreme bilo je 6 sati, a temperatura minus 5. Najniža temperatura na kojoj sam bio bila je minus 20 - započinje Vladimir.

Kratkotrajnim izlaganjima kupanjem hladnom vodom počeo je od 18. godine, dok meditira u ledenoj vodi ili snegu od 2010. godine. Dugotrajno izlaganje ledenim planinama počeo je 2021. godine u toku pandemije.

Hteo sam da pošaljem poruku da ne moramo da se plašimo respiratornih bolesti i da naš imunitet možemo da ojačamo na besplatan i prirodan način. Lek ne mora da bude jedini način da se izvučemo, već možemo da ojačamo dovoljno da naš organizam to radi sam - kaže Stevanović.

Iako nije jedini koji se ovom veštinom bavi u Srbiji, jedini je sa juga Srbije; foto: Nikola Đukić Vladimir se inspiriše drevnim tehnikama iz celog sveta. Navodi da tibetanski monasi koriste disanje i meditaciju kako bi podizali telesnu temperaturu, dok Skandinavci praktikuju kupanje u zaleđenim morima.

U Japanu tradicija uči praktikante kako da u harmoniji sa prirodom savladaju najekstremnije uslove, dok plemena u Centralnoj Africi mogu da pređu 500 kilometara za dva dana jureći divljač koja pada od iznurivanja.

Njihova tela razvijaju sposobnosti i adaptiraju se uslovima koji ih okružuju. Isto tako Rusi, Nordijci, Tibetanci morali su da razvijaju neke tehnike kako bi se adaptirali hladnoći. Ako živimo sa veštačkim grejanjem, naše telo ne mora ništa da radi jer će nešto spolja raditi umesto nas. Zato Ledena veština po najosnovnijim elementima kaže da, ako se svakoga dana nekoliko minuta tuširamo hladnom vodom, naše telo neće imati inicijalni šok kada se izložimo hladnoći. To izaziva i psihološki efekat koji se zove Nocebo. Kontra placebu, ukoliko verujemo da će nešto loše da nam se desi, postoji 50% šansi da će naš centralni sistem oboriti naš imunitet. Naše telo predoseća da će nešto loše da se dogodi - zaključuje Vladimir.

Sve ove tehnike, kao i njegova lična iskustva, Stevanović je pretočio u knjigu Ledena veština. Na 300 strana obrađuje kulturološko-antropološke analize tradicionalnih metoda širom sveta, uz priručnik za svakodnevno praktikovanje prilagođeno savremenom čoveku.

Razlog zbog kojeg sam napisao knjigu je veliki broj ljudi koji me je kontaktirao. Mnogo je ljudi sa zdravstvenim problemima, ja nisam lekar i ne savetujem ih na taj način, već navodim svoj model koji svako može da adaptira kako im odgovara. U knjizi se nalazi i adekvatan priručnik kako ja to radim, na 300 strana tu su svi detalji - navodi.

Iako nije jedini koji se ovom veštinom bavi u Srbiji, jedini je sa juga Srbije; foto: Nikola Đukić Knjiga Ledena veština tako postaje svedočanstvo o mogućnostima ljudskog duha i tela, ali i poziv na vraćanje prirodi i drevnim tradicijama i životu u harmoniji, čak i u najhladnijim uslovima, kaže „srpski ledeni čovek“ i napominje da, iako nije jedini koji u Srbiji praktikuje ovu veštinu, za sada je još uvek jedini na jugu Srbije.