Ustavni sud - od čekaonice za Strazbur do stuba pravne države
U poslednjih 5 godina raste broj predmeta koje građani upućuju Ustavnom sud Srbije, ali kako pokazuju rezultati Centra za pravosudna istraživanja koji su prezentovani u Nišu, više od 80 % ustavnih žalbi građana je okončano odbacivanjem. Zbog toga mnogi ovaj sud vide kao čekaonicu za Evropski sud u Strazburu, ali za pravnike je on bitan šraf za nezavisnost sudstva.
Samo u 2018. godini Ustavni sud je odbacio 91% žalbi koje su građani uputili na njegovu adresu, pokazalo je istraživanje CEPRIS-a.
Marijana Pajvančić, redovna profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu u penziji kaže da se povećao broj ustavnih žalbi koje se odnose na sudske odluke.
I to ne zato što sud nije intervenisao, nego zato što stranka nije bila zadovoljna odgovorom suda. Zvono zvoni za uzbunu jer se samo oko 2,5% predmeta u radu Ustavnog suda odnosi na njegovu primarnu nadležnost, a to je zaštita ustavnosti. Očigledno i građani percipiraju ovaj sud kao četvrtu ili petu instancu ili kao ulaznicu za Strazbur - kaže Pajvančić.
Pravnici na okruglom stolu; foto: A. S.Broj nerešenih ustavnih žalbi se povećava i sada je na trećini.
Sada se postavlja pitanje da li je ta žalba pravni instrument ili gubitak vremena - kaže profesorka Pajvančić.
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Tanasije Marinković kaže da nakon 5 decenija postojanja, Ustavni sud nije dostigao nivoe drugih sudova u centralnoj i istočnoj Evropi.
Naš sud danas takav, kakav je od 2006. i poslednje promene Ustava, do danas izneverio je naša očekivanja. Istovremeno bilo je tu i pozitivnih rezultata, ali mislim da smo mi očekivali više jer on kod nas postoji više od 5 decenija - kaže Marinković.
Pojašnjava da mi i dalje preživljavamo sukobe između sudova sa ostalih nivoa i Ustavnog suda, a naglašava da se to dešavalo i u zemljama zapadne Evrope.
Vrlo često se govorilo o prebacivanju odluka i vršenju pritisaka jedni na druge. Nezadovoljstvo sudova opšte nadležnosti dolazi jer Ustavni sud prema njima nastupa kao instancioni sud. Oni uočavaju da Ustavni sud koji ima nadležnost da štiti Ustavom garantovane slobode i prava građana, takođe tumači zakon i zato sudije opštih nadležnosti misle da se zalazi u njihov domen - kaže Marinković.
Neophdno je, dodaje, u Ustavu ojačati sudsku vlast pogotovo u slučajevima gde praksa nije dobra.
“Prava moraju da se ostvaruju”
Profesor Marinković bavio se analizom uticaja odluka Evropskog suda za ljudska prava na Ustavni sud Srbije, a zaključak je da je normativni okvir u tom segmentu zadovoljavajuć jer se u velikom broju slučajeva Ustavni sud prihvata praksu Evropskog suda.
Dobra strana našeg uključivanja u proces evropskih integracija je što se razvija svest da prava moraju da se ostvaruju - rekao je Marinković.
Pored pomenutih profesora u anaiziranju rada Ustavnog suda učestvovali su i advokat Slobodan Beljanski i profesorka u penziji Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Dubravka Nedeljković Valić.
Njihovu kompletnu studiju možete preuzeti - ovde.
Komentari
Poslednji komentari
Zakon EP
13:17 // 1. 11. 2019.
Kakav Ustavni sud su trazila gospoda iz Strazbura '10kad nije ni radio. Obicno kad treba neko da tuzi drzavu i ostvari svoja prava nama Ustavni sud kao poslednja instanca ne radi kao kad Katastar strajkuje, a uslov za tuzbu je posle presude Vrhovnog suda.
VS
13:10 // 1. 11. 2019.
Taj sud pre 9-10godina nismo ni imali, nije ni radio, cekao se predsednik i sudeje duze vreme. Bar su takve bile vesti.
Firma
10:37 // 1. 11. 2019.
Mi nemamo Ustav imamo pravilnik, inace sve znamo, ali nista dobro i korisno ne primenjujemo.
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.