Veliki kašalj potvrđen kod 13 osoba u Jablaničkom okrugu, kod 3 u Pčinjskom i jedne u Pirotskom okrugu

U Srbiji je registrovano preko 1.000 obolelih od velikog kašlja, bolesti koja je skoro bila iskorenjena, a na jugu zemlje po broju obolelih prednjači Jablanički okrug, gde je do sada potvrđeno 13 slučaja. U Pčinjskom okrugu registrovane su 3 obolele osobe, u Pirotskom jedna, dok za Nišavski i Toplički okrug nema informacija jer iz Insituta za javno zdravlje Niš još nisu odgovorili na pitanja Južnih vesti.

Prema rečima epidemiologa Zorane Kulić iz Zavoda za javno zdravlje Leskovac, u Jablaničkom okrugu su registrovano 13 obolelih od velikog kašlja - od toga su 12 obolelih deca, a jedna je odrasla osoba.

Uzorkovanje smo počeli 23. decembra i uzorkovani su brisevi i krv kod 23 osoba, laboratorijski je potvrđen veliki kašalj kod 13 osoba. Među obolelima je sedmomesečna beba koja nije vakcinisana iz zdravstvenih razloga, a svi ostali su vakcinisani i revakcinisani, ali je kod većine prošlo 10 godina od poslednje date doze vakcine - kaže Kulićeva.

Osim sedmomesečne bebe, među obolelima je 8 njih uzrasta od 10 do 15 godina, dvoje uzrasta od 16 do 20 godina i jedna osoba starosti od 25 do 30 godina. Najviše slučajeva je zabeleženo u Leskovcu - 9, u Bojniku su registrovana 2 slučaja, a po jedan je registrovan u Vlasotincu i Medveđi.

Tri slučaja velikog kašlja registrovana su u Pčinjskom okrugu, kaže epidemiolog Slađan Stanković, i to dva u Vranju i jedan u Bosilegradu. Kaže da obolelih od pertusisa nije bilo godinama unazad u ovom okrugu.

U Vranju je obolela 59-godišnja osoba i 7-godišnje dete, a u Bosilegradu 12-godišnje dete - kaže Stanković.

U Pirotskom okrugu je u decembru registrovan jedan slučaj velikog kašlja i to kod petogodišnjeg deteta iz Babušnice.

U 2024. godini nema registrovanih slučajeva - kaže Radmila Zec iz Zavoda za javno zdravlje Pirot.

Koliko je obolelih od pertusisa u Nišavskom i Topličkom okrugu, nema zvaničnih informacija, jer na pitanja postavljena juče Institutu za javno zdravlje Niš nisu stigli odgovori do objavljivanja ovog teksta.

U Srbiji je do 7. januara veliki kašalj potvrđen kod 1.020 osoba, a svaki drugi slučaj je među decom od 10 do 14 godina, podaci su Instituta "Batut".

Nedovoljan broj vakcinisanih

Jedan od razloga za pojavu obolelih je slab obuhvat vakcinacije; foto: A. K.Epidemiolog Stanković kaže da je do pojave velikog kašlja došlo verovatno zbog pada obuhvata vakcinacije protiv pertusisa, jer nije 95 % koliko je potrebno. Osim toga, objašnjava da ova vakcina nema imuni odgovor do kraja života, pa je ograničenog trajanja.

Ističe da brojke nisu još uvek alarmantne, ali da upozoravaju na oprez i potrebu da se svi vakcinišu na vreme.

Potrebna je pravovremena vakcinacija, odnosno kada je predviđeno kalendarom vakcinacije. Ne treba sada nikako odlagati ili ako je neka doza propuštena da se ona obavi - kaže Stanković.

Podseća da se prva doza petovalentne vakcine daje sa navršena dva meseca, druga sa 3,5 meseca, treća doza u šestom mesecu. Potom sledi revakcina sa 18 meseci, odnosno u drugoj godini i nakon toga revakcina u 7 godini, pre polaska u školu.

Stanković objašnjava da se simptomi velikog kašlja razlikuju od simptoma gripa ili respirotarnih infekcija po tome što kašalj traje duže od 2 nedelje, uporan je, jak i naročito izražen noću.

Karakterističan je po tome što dođe do zacenjivanja kada se kašlje i po tome što je kašalj koji izuruje osobu - objašnjava Stanković.

Napominje da je najviše rizičan za decu starosti do godinu dana jer nisu vakcinisana i jer se za ovu bolest ne prenosi imunitet sa majke.