Veliki planovi Muzeja za Dom mladih
Niški Narodni muzej već je isplanirao na koji način će iskoristiti rekonstruisani Dom mladih ukoliko se taj projekat realizuje.
Slaviša Popović, direktor Narodnog muzeja, kaže da će adaptacijom nekadašnjeg Oficirskog doma muzej po prvi put dobiti nešto konkretno iako to još uvek nije prekopotrebna zgrada muzeja.
Valja pomenuti da je ova zgrada na keju data Narodnom muzeju, a projekat rekonstrukcije, kako nam je pojasnio i Dragan Videnović, portparol Direkcije za izgradnju grada, radi se u saradnji sa muzejom.
Prve postavke biće posvećene Milanskom ediktu.
Slaviša Popović, direktor niškog Narodnog muzeja
foto: Narodno pozorište Beograd
- Naredne godine najvažniji događaj u Nišu svakako je obeležavanje Milanskog edikta. Ukoliko se zgrada rekonstruiše po planu mi ćemo tamo upriličiti jednu postavku posvećenu tom događaju, a u planu je i jedna stalna postavka - rekao je direktor muzeja Slaviša Popović.
On poseban značaj već danas daje i 2014. godini kao godini u kojoj se obeležava stogodišnjica od Prvog svetskog rata.
Popović podseća da je u zgradi Doma mladih tokom rata zasedala Narodna skupština, a odluke koje su tada donete u velikoj meri su odlučivale o daljem toku rata, ali i zajedničkoj budućnosti Srba, Hrvata i Slovenaca.
- Zbog toga ćemo mi 2014. u zgradi Oficirskog doma imati jednu postavku koja će biti posvećena tom periodu i odlukama koje su donete u toj zgradi - rekao je Popović.
On je dodao da će deo restauratorske službe biti preseljen u zgradu Doma mladih, ali i da će biti pokrenute mnogobrojne aktivnosti. One će se pre svega odnosti na modernu tehnologiju kojom bi se muzej približio Nišlijama.
Direktor muzeja je zaključio da će to najverovatnije biti izuzetan prostor “u kojem će živeti kultura”.
Oficirski dom ili Dom mladih kroz istoriju
Oficirski dom nekadaZgrada je podignuta 1890. godine, a od 1903, kada ju je otkupila Komanda grada, koristi se kao Oficirski dom, sve do 1941. godine.
Tokom ratnog zasedanja, u zgradi Oficirskog doma u Nišu 7. decembra 1914. godine doneta je "Niška deklaracija" kojom je - prvi put u zvaničnom dokumentu srpske Vlade i Skupštine - kao osnovni ratni cilj Srbije istaknuto stvaranje Jugoslavije, tj. ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca.
Pet meseci kasnije, 6. maja 1915, u istoj zgradi je održan Jugoslovenski kongres na kojem je usvojena "Niška rezolucija", kojom je izražen odlučan stav protiv odluka Londonskog ugovora kojim su Italiji obećani delovi jadranske obale za učešće na strani saveznika.
Kasnije je ovaj objekat bio poznat kao Dom mladih, a unutar njega bio je restoran gde su mnogi parovi proveli svoje najlepše trenutke nakon izgovorenog sudbonosnog “da”.
Slede godine propadanja, licitiranja kome će pripasti ovo zdanje, a najbliži su bili Rusi, jer je dugo na snazi bila ideja o formiranju Ruskog doma.
Ipak, krajem novembra 2011. godine prostor je dodeljen niškom Narodnom muzeju na upravljanje.
Komentari
Poslednji komentari
Milutin M.
10:06 // 17. 11. 2012.
Dom mladih! Gde su mladi u planu? Pretvaraju Dom u privatan prostor i kafane.
CENTAR
15:07 // 16. 11. 2012.
Поштовани господине Благојевићу,
Преко је потребно да део Ваше редакције описмените, макар на елементарном нивоу.
Predrag Blagojevic
16:14 // 16. 11. 2012.
Možda je i moja greška. Na šta se konkretno u ovom slučaju odnosi Vaša primedba?
bla bla
14:37 // 16. 11. 2012.
Sve je to lepo, jos da u Muzeju rade ljudi koji su iz struke i koji stvarno znaju da rade posao. Ovako dokle god su primljeni po rodbinsko-stranackoj osnovi, gde vecina kustosa ne zna da sastavi dve prosto-prosirene recenice, a vodici ne poznaju nijedan strani jezik (pa ni engleski), dotle ce Muzej biti institucija za sprdnju.
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.