Vila kraj Niša u kojoj se lečio Đorđe Karađorđević propada bez zaštite

Prinčeva vila u Gornjoj Toponici kod Niša, koja je građena u prvoj polovini 20. veka, vek kasnije sve više propada. Rukovodstvo Specijalne bolnice Gornja Toponica kaže da se bave održavanjem jer nemaju dovoljno para za ozbiljnu restauraciju, a u niškom Zavodu za zaštitu spomenika kulture da, iako je pre deset godina pokrenuta procedura, ova zgrada čak i nije pod zaštitom i još čeka sistemsko rešenje.

1923. godine nedaleko od Niša “nikla” je prizemna vila za potrebe lečenja princa Đorđa Karađorđevića, od čije ruke je navodno život izgubio njegov sluga. Đorđe je u ovoj vili boravio do 1941. godine, kada su ga oslobodili nemački okupatori u Drugom svetskom ratu.

Vila je bila mesto zbivanja u romanu prvencu niškog pisca Branislava Jankovića O vukovima i senkama, kao i u romanu Princ i fantom Milana Vidojevića. I serija Dragana Bjelogrlića Senke nad Balkanom, u kojoj Đorđa Karađorđevića tumači Žarko Laušević, delimično je smeštena u ovoj zgradi.

Iako velikog istorijskog značaja, danas služi tek za poneku likovnu koloniju i zvanične prijeme koje organizuje Specijalna psihijatrijska bolnica “Gornja Toponica”. Vila gotovo da je prepuštena samoj sebi. Naime, Milan Stanojković direktor bolnice “Gornja Toponica”, u čijem kompleksu se i nalazi, kaže da je oni održavaju koliko mogu.

Bilo je reči o tome da se to renovira, da se to sredi, jer taj objekat ima određenu nemalu istorijsku vrednost. Međutim, mi smo zdravstvena ustanova i mi nemamo fondove za tu namenu – ističe Stanojković.

Stanojković dodaje da je u vili ostalo i nešto nameštaja iz perioda pre Drugog svetskog rata.

Tu je jedna pisaća mašina, luster, tu su neki primerci novina, neki ormarić. Ima nešto malo nameštaja. Tu je i spomen-soba – kaže Stanojković.

Iako je sama po sebi muzejski primerak, takozvanom Prinčevom vilom ne rukovodi Narodni muzej u Nišu. Direktor ove ustanove kulture Nenad Spasić nije odgovorio na pitanje da li postoji inicijativa za obnovu ove zgrade, ali ukazuje na brojne druge probleme u Nišu.

Slično pitanje se može postaviti za spomenički kompleks na Čegru, Bubnju ili Pasterov zavod, gde sam uvek bio na stanovištu da te probleme treba sitematski rešavati – odgovara Spasić.

Direktor Muzeja je novinare uputio na Zavod za zaštitu spomenika, čija direktora Ljiljana Berić kaže da vila uopšte nije pod zaštitom ove institucije. Pokrenuta je incijativa pre desetak godina, ali, kako kaže Berićeva, negde je zapelo. Objašnjava da je sada potrebno da ponovo neko pokrene inicijativu za zaštitu, pa da je Zavod sprovede.

Pre nekih 10 godina je pokrenuta inicijativa da se taj paviljon stavi pod zaštitu. Međutim, negde je zapelo. I sada mora neko ponovo da pokrene inicijativu, pa da mi izradimo elaborat – kaže Berićeva.

Ona dodaje da je sama procedura stavljanja objekata pod zaštitu komplikovana i da traje više godina, što će se, kaže, promeniti izmenom zakona.

Od izmena zakona zavisi i uređenje Prinčeve vile, koja na papiru još ne, ali stručnjaci kažu da ima veliki istorijski i kulturni značaj.