Virtuelni muzej čuva istoriju Dimitrovgrada

Anegdote i priče o običnim, “malim” ljudima iz Dimitrovgrada, kao i one iz ratova, fotografije, stare mape nekadašnjeg Caribroda, pisma i dokumenta, samo su neke od stvari koje se mogu pronaći na onlajn Virtuelnom muzeju “Caribrod”. Pokretač muzeja uspomena Marjan Milanov, kaže da je on namenjen za nostalgičare, kao i za one koji bi da nešto nauče o Dimitrovgradu.

Virtuelni muzej “Cariborod” će 25. oktobra proslaviti petogodišnjicu postojanja, a za to vreme dao je odgovore na pitanja kako su u nekadašnjim vremenima živeli Dimitrovgrađani, kako su izgledale ulice, građevine i kako su se u ratovima gubile glave i sticala slava. Sa svojih računara, građani mogu da vide kako je izgledala prva fotografija Caribroda, da pročitaju turske tapije, kao i da saznaju kako su stranci, kao što je čuveni američki novinar Džon Rid, pisali o pograničnom gradiću na jugoistoku Srbije.

Prema jugu naborana Stara planina maršira nebom, stapajući se sa plavom daljinom. To je kolevka čvrstih ljudi i boraca. Dva sata i mi smo preko vrha, spustajući se pored rečice koja skače niz slapove. Suva, vrela mala dolina se otvara, okružena bezvodnim planinama; tu leži Caribrod, poslednja bugarska stanica, zatrpan gomilama vojih zaliha, u žamoru vojnika. Uredan mali gradić, sa čvrstim kućama i javnim zgradama, dve fabrike, dobrim putevima i kanalizacionim sistemom – pisao je Rid 1915.

Inače, sva dokumenta i priče pisane su na srpskom, ali i na bugarskom, pa čak i na šopskom jeziku, onako, kako su to preci ostavili.

---

Ljubav prema rodnom gradu kao pokretač

Iako je po vokaciji profesor engleskog jezika, a iz Dimitrovgrada se u Niš odselio još 1997. godine, Marjan Milanov je pokrenuo Virtuelni muzej zbog toga što voli svoj rodni kraj, ali i gaji veliko interesovanje za život svojih predaka. Ima 4-5 saradnika, mada, kaže, uglavnom sve radi sam.

Nalazio sam stara dokumenta, neke stare slike i onda mi je palo na pamet da svako od nas ima ponekog ko ima bar po jednu sliku koja čami, a kada bi se sve one sakupile dobila bi se neka nova priča i nešto što nije dostupno nekoj zvaničnoj istoriji i zvaničnim podacima, već je bliže ljudima – kaže Milanov.

On kaže da ljudi, srećom, žele da podele zaostavštinu svojih predaka, pa gotovo iz dana u dan, postavka muzeja “Caribrod” postaje sve bogatija.

To je moj tata, to je moj deda, to se dešavalo tu, tad se pravio put, tad se gradila neka zgrada, tad je bilo onako, sada izgleda ovako, takve stvari dosta ljudi želi da podeli – dodaje on.

Tu je, dodaje i Fejsbuk stranica Muzeja, koja okuplja sve entuzijaste, ljubitelje istorije pograničnog gradića na Nišavi, pa na taj način se dolazi do novih informacija. Zbog toga su, kaže, priče koje se mogu pronaći u Muzeju „Caribrod“ jedinstvene i „ne mogu se pronaći preko Gugla“, jer su ispričane iz drugog, onog narodskog ugla.

---

Digitalna biblioteka

Pored Virtuelnog muzeja „Caribrod“, Marjan je uz pomoć Marije Gocev, potomka jedne od najčuvenijih dimitrovgradskih porodica, napravio i digitalnu biblioteku dimitrovgradske štampe.

Naučno-književni časopis Domašen učitel iz 1889, politički list Carbrod koji je izlazio od 1901. do 1902. godine, kao i nezavisne novine Nišava samo su neke od listova koji su krajem prošlog i početkom ovog veka izlazili u današnjem Dimitrovgradu, tadašnjem Caribrodu, a koji se sada u elektronskoj formi mogu pročitati na sajtu www.staricaribrodje .org.