Više brakova, ali i više razvoda na jugu Srbije

Da je u gradovima na jugu više ljudi “stalo na ludi kamen” u 2017. godini, u odnosu na godinu pre, ali i da je povećan broj parova koji su se razišli, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku. Najčešće, kaže statistika, brakovi “pucaju” u prvim godinama, a kao jedan od uzroka za to profesorka psihologije Jelena Opsenica Kostić vidi previše poziva na kompromise, a premalo kapaciteta da se kompromis u vezi ostvari.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) na jugoistoku Srbije je u 2017. godini sklopljeno 7.273 braka, što je za oko 200 više u odnosu na 5 godina pre toga. S druge strane lane se u ovom delu zemlje razvelo 1.919 parova, što je za oko 400 razlaza više u odnosu na 2012. godinu

Jedino mesto na jugu u kome nije bilo razvoda u prošloj godini je Crna Trava u kojoj je, pak, tek 6 parova ušlo u bračne vode u tom periodu. “Zavidnu” prednost brakovi imaju u Trgovištu gde je 31 sklopljen u 2017. godini, dok se samo jedan par razveo. U niškoj Kući za venčanja skopljeno preko 1.400 brakova u prošlog godini; foto: Google maps

S druge strane, u Nišu se venčalo 1.420 parova, dok je na svaki brak "došao" jedan razvod, te ih je prošle godine bilo ukupno 485. U Pirotu i Prokuplju se prošle godine razvelo 77 parova, dok je nešto više od 200 njih “stalo na ludi kamen”. U Leskovcu se na večnu ljubav zaklelo 600 parova, dok je njih 90 potpisalo brakorazvodnu parnicu. Nešto više od 400 Vranjanaca je “ušlo” u brak, dok se njih oko 50 razvelo lane.

Lična sreća i zadovoljstvo preči od braka

Prosek godina starosti pri zaključenju prvog braka za muškarce i dalje je 31 godina, a za žene 28 godina.

Profesorka na Departmanu za psihologiju niškog Filozofskog fakulteta Jelena Opsenica Kostić kaže da brak ima drugačije mesto u sistemu vrednosti kod mladih ljudi u odnosu na predhodne generacije.

Ljudi žele da zadovolje svoje lične potrebe i interese i postaju manje spremni da očuvanje bračne veze stave ispred tih potreba. Usmerenost na sebe, hedonizam i postignuće kao vrednosti postaju vrlo snažne, kod nekih snažnije nego vrednosti koje se vezuju za sigurnost i tradiciju, gde bi bio svrstan značaj održanja braka - objašnjava Opsenica Kostić.

Venčanja ipak prednjače; foto: flickr/Dalibor TomićIstiče da se deca već dugi niz godina odgajaju na način koji promoviše individualno ostvarenje i lični rast, te da ne čudi što ima je kada odrastu važna lična sreća i postignuće.

Ove težnje danas doživljavamo kao svoje osnovno pravo, kao izraz slobode. Zato ljudi postaju sve manje spremni da odbace deo svojih potreba zarad održanja (bračne) veze koja ih (više) ne ispunjava u potpunosti. Ovo nije potpuno objašnjenje zašto raste stopa razvoda, ali jeste značajan deo objašnjenja - kaže profesorka psihologije.

To što mladi sve kasnije ulaze u bračne vode Opsenika Kostić objašnjava time što ljudi odlažu zasnivanje ozbiljne veze dok ne ostvare neke zacrtane ciljeve, pre svega profesionalne.

Značajan faktor sigurno jeste završetak školovanja, koje danas, uz master studije, mora da traje bar do 25. godine. Čak i ukoliko mladi ne žele visoko obrazovanje, verovatno će pokušati da se finansijski i stambeno osamostale, što, u našim uslovima, može potrajati - objašnjava naša sagovornica.

Nakon što ostvare te ciljeve, kaže ona, dešava se da su mladić ili devojka već navikli da žive sami ili da ne uspevaju da nađu idealnog partnera, odnosnu osobu koja ispunjava zamišljenu listu uslova.

I onda osoba koja je čekala ostaje sama ili se upušta u vezu koja nije ni blizu željenoj, samo da bi ispunila očekivanja vezana za sklapanje braka, a to zaista nije pogodan početak stabilne veze - kaže Opsenica Kostić.

Razvodi najčešći u prvim godinama braka

Lično ostvarenje i postignuća ispred bračne veze; foto: flickr/Susan BarradasNajveći broj brakova u Srbiji razvede se u prvim godinama, a polovina supružnika ne uspeva da proslavi ni deceniju zajedničkog života, svedoče najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Psiholog Jelena Opsenica Kostić napominje da istraživanja pokazuju da je zadovoljstvo brakom, u proseku, najniže u prvoj godini braka.

Čak i kada se partneri ne suočavaju sa novom ulogom – ulogom roditelja, dobijaju mnogo novih obaveza i pitanja koje treba rešiti. Ko čisti taj zajednički prostor, ko sprema hranu, ko se brine o finansijama, kako i sa kim se provodi slobodno vreme… Svaka podela obaveza, svako rešenje kojim nisu zadovoljna oba partnera otvara prostor za sukobe, koji mogu da razore odnos - objašnjava ona.

Što se tiče kasnijih razvoda brakova, ona napominje da se dešava da jedan ili oba roditelja odrede granicu do koje treba sačekati, a koja je često vezana za odrastanje deteta.

Kaže da je pozitivno to što razvod već duže vreme ne nosi pečat sramote i neuspeha koji je imao za ranije generacije, jer sada ljudi mogu da priznaju svoje nezadovoljstvo brakom, ali da je loša strana što se nekad olako poseže za razvodom, pre nego što se pokuša naći rešenje.

Zajednički život i odgajanje dece mogu biti snažan podsticaj za razvoj ličnosti, za sazrevanje osoba kroz brak i roditeljstvo. Krize na tom putu razvoja su očekivane i vredi uložiti napor u prevladavanje. Naravno, ako se teškoće ne mogu savladati, onda zajednički život nema mnogo smisla – i na partnere i na decu stalni konflikti imaju izrazito negativne efekte - kaže Opsenica Kostić.

Inače, prosek godina starosti prilikom razvoda braka za žene je 40 godina, a za muškarce 44 godine, dok prosečno trajanje razvedenog braka u 2017. godini iznosi 13,4 godine.