Više od pola veka beleži govor i čuva duh pirotskog kraja

Abdal, odslni, oplazal, abar i druge reči koje koriste samo u Pirotu i okolini, pa teško mogu da ih razumeju ljudi koji nisu iz tog kraja, Dragoljub Zlatković preveo je na književni jezik. Čak 33.000 reči na dijalektu objasnio je i kroz primere kako ih Piroćanci koriste u svakodnevnom govoru.

"Če se pravi abdal dok te ne podvali" često se može čuti u okolini Pirota, u selima na Staroj planini, a ova rečenica u Zlatkovićevom "Rečniku pirotskog govora" ilustruje upotrebu reči "abdal" koja znači budala ili onaj koji se pravi nevešt. Rečnik ima više od 33.000 reči; Foto: JV/V. M.

Oplzal je onaj koji je sav nikakav, "ufitiljio", rekli bi u Pirotu, dok bi "odslni" rekli nekom ko im baca senku, jer žele da se skloni sa izvora svetlosti.

Piroćanci bi često rekli i "Kad se siroma zaženi i tupan se scepi" što znači da siromašnog čoveka prati maler, pa se čak i na njegovoj svadbi desi da se pocepa bubanj, te tako siromah mora dodatno da plaća za veselje.

Na ulicama Pirota često se čuju i mnoge druge reči i izrazi čije značenje ljudi iz ostalih krajeva Srbije ne bi znali.

"Rečnik" čuva dijalekt od zaborava

Iako "odumiru" kao i sela u okolini Pirota, ovi izrazi sačuvani su zahvaljujući Zlatkoviću koji ih je zapisivao duže od pola veka. Osim reči specifičnih za pirotski kraj koje je "preveo", beležio je i duh naroda na ovom prostoru, u gradu i na selima. Kroz način na koji govore saznaje se kako razmišljaju, šta osećaju i kakva im je "srž".

Ubavilo, šašavilo, ubavilo dom ne zbilo, ubavilo dom ne krasi, ubavilo zbor zbira, nižu rastura. Ubavo devojče, loša nevesta, ubava žena kolci pod pendrek, ubava žena lojze pokraj put. Ubavilo neje ćitka da ga zaćitiš. Ja ubav, ti ubava, ma kvo će ručamo? Ja ubav, ti ubava, kvo će večeramo? Ubavilo zatridni, ubava žena za svi. Ubavilo zatridni, dobro momče za svi - deo je poeme koju je na dijalektu Zlatković napisao u svojoj knjizi koju je objavio pre 30 godina.

Zbog toga što je kao dete, kaže, imao odlično pamćenje, Zlatković je beležio sve što čuje. Priliku da sluša pripovedanja starih u pirotskim selima nalazio je u svakodnevnim situacijama.

Dok sam prvi put putovao iz Pirota autobusom za Lukanju gde sam dobio prvi posao, jedna baba je sedela do mene. Ja sam sa njom razgovarao i video šta sve ima u glavama naroda. Počeo sam da beležim još tada. Sve oblasti ljudskoga duha, što izlazi ljudima na usta, što je usmeno, ja apsolutno sve beležim - kaže Zlatković.

Do sada je objavio više od 15 knjiga i dvotomni “Rečnik pirotskog govora”. Dela zbog kojih su mu i srpski akademici odali priznanje, oslanjaju se na govor, običaje i ponašanja ljudi koji žive na krajnjem jugoistoku Srbije. Dijalekt, tradiciju, običaje, kulturu, folklor - kletve, zakletve, blagoslove, "ubavo" i "pogano", Zlatković je pretočio u knjige.

Pirotski kraj bogat lokalizmima

Prvi posao Zlatković dobio u poljoprivrednoj zadrugi na planni kod jezera Zavoj, gde je beležio govor meštana; Foto: JV/V. M. Pre "Rečnika", od građe koju je godinama prikupljao tokom priče sa hiljadama sagovornika, napisao je poetsku knjigu na dijalektu “Duma”, “Filozofiju straha i nade u pirotskom govoru”, “Pripovetke i predanja”, “Frazeologiju omalovažavanja”, “Sramotno i pogano u pirotskom govoru”, “Petko i Jana”, “Poređenje u pirotskom govoru” i mnoge druge.

Postoji pirotska poslovica izvanredna, vrlo duboka: "Ono i od vajdutu nema golema vajda ako se čovek razmisli", tj. ako se vežete samo za korist po svaku cenu, može da ispadne sve bez veze, iako ste mnogo stekli - govori.

Dodaje da je leksiku ovog područja mogao da iznese jer je "pirotsko seosko dete" i celog života je u dodiru sa jezikom.

Kao čovek koji je stalno na muci, koji pešači, vozi bicikl i stalno je u dodiru sa jezikom. Onaj ko je jezički stručnjak obavlja sondažu, zaključuje na osnovu onoga što pronađe slučajno. Lingvisti uzimaju male uzorke i upoređuju ih sa onim što pročitaju iz knjiga, a ja ne radim tako - objašnjava Zlatković.

Tokom života Zlatković je, kaže, slušao na hiljade pripovedača koje je zabeležio imenom, prezimenom i mestom porekla.

Znam koja mi je reč ulazila u glavu, upamtim njeno kretanje kao elektro-kardiogram, kao kriva linija u koordinantnom sistemu. Reč zaigra i ja upamtim njenu ritmiku i neke suglasnike, samoglasnike, nešto uhvatim. Da li ima R ili S. Uhvatim dok vozim bicikl, stanem i zapišem kasnije - dodaje.

Ima materijala za još knjiga

Zapisao imena, prezimena i godišta onih koji su pripovedali; Foto: JV/V. M. Iako je u penziji, i kao 80-godišnjak Zlatković prikuplja materijal za nove knjige, dragocen za lingviste, etnologe i druge naučnike koji istražuju okolinu Pirota.

Novijim radom, dodaje, obuhvatio je i istočnu Srbiju i deo Bugarske.

Trenutno radi na 6. knjizi dečjeg folklora a, kako kaže, ima još mnogo beleški za koje mu je potrebno 5 do 6 godina da pretoči u čitljiva dela.

Da je njegov Rečnik najobimniji na srpskom dijelektu, potvrdio je i akademik Slobodan Remetić, koji mu je uz Pavla Ivića bio jedan od najvećih "pomagača".