Viši sud u Nišu ne priznaje odluke Ustavnog i suda u Strazburu

Bez obzira na to što je troje Nišlija, posle skoro 30 godina provedenih pred sudovima, naplatilo oko 100 miliona dinara od Grada, za zemljište na “Beverli hilsu” koje im je oduzeto pre više od pola veka, Viši sud u Nišu je poništio “odluku o izvršenju” koju su doneli i Ustavni sud i sud u Strazburu i naložio im da vrate pare Gradu.

Zemljište na kojem je pre nekoliko godina izgrađeno naselje „Beverli Hils“, decenijama pre toga je nacionalizovano, a Grad Niš ga je ustupio na korišćenje preduzeću “PIK Niš”, koje je i dalje u stečajnom postupku. Zato je, kako objašnjava advokat Miodrag Janjić, nakon sudskih procesa i presuda u korist nekadašnjih vlasnika parcela, obaveza isplate, po zakonu, prešla na Grad Niš.

Janjić, koji zastupa četvoro Nišlija, od kojih je troje, prema odluci Osnovnog suda, naplatilo novac od Grada sa kamatom, kaže da je presuda Višeg suda od pre nekoliko meseci, kojom se automatski poništavaju i odluke najvišeg pravnog organa u zemlji – Ustavnog suda, kao i Međunarodnog suda pravde u Strazburu, “institucijalno nasilje” koje lokalna administracija sprovodi nad građanima.

Grad se žalio, ali je Osnovni sud zauzeo stav da će da poštuje oduke Ustavnog suda, dok je Viši sud zauzeo stav da ta odluka nije pravovaljana, bez obzira što se odluke Ustavnog suda ne tumače i ne komentarišu, nego se primenjuju takve kakve su. Poništili su sva rešenja kojima su naplatili, tako da Grad sada protiv svih tih ljudi vodi postupak prinudne naplate da vrate novac. Ispada da novac koji im se duguje 3 decenije, moraju da vraćaju nazad – objašnjava Janjić.

S druge strane, iz Višeg suda u Nišu, kažu da je Veće sudija poništilo samo presudu Osnovnog suda, i to na osnovu autentičnog tumačenja zakona od strane Narodne Skupštine, koje kaže da naplata ne može da pređe na Grad bez adekvatnih dokaza. 

Narodna skupština Republike Srbije dala je autentično tumačenje Čl. 48. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koje ima snagu zakona, a kojim je za razliku od stava koji je izražen u odlukama Ustavnog suda propisano da se izvršni postupak vodi prema licu koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao dužnik, kao i kada posle donošenja rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave obaveze izvršnog dužnika pređu na drugo lice, ako prelaz dokaže pravnosnažnom ili konačnom odlukom donetom u parničnom, prekršajnom ili upravnom postupku – naveli su iz Višeg suda.

“Viši sud ignoriše odluke instanci koje su iznad njega”

Advokat Janjić, međutim, tvdi da je dokument kojim se Grad identifikuje kao dužnik dostavljen Višem sudu, ali “da je ignorisan”, kao i presude Ustavnog i suda u Strazburu, na osnovu koje je Osnovni niški sud naložio naplatu.

Oni imaju tumačnjene Narodne skupštine, što je potpuno tačno, ali mi smo u skladu sa tim tumačenjem upravo i postupili. Kažu da nemamo javnu ispravu na osnovu koje se legitimiše Grad, pa kako nemamo javnu ispravu kada je Rešenje o vraćanju imovine doneo Grad – objašnjava Janjić.

On dodaje da su se protiv ovakve presude Višeg suda ponovo žalili Ustavnom sudu, od koga očekuje “da ne pogazi svoje prvobitne odluke”.

Mi smo opet pustili ustavne žalbe Ustavnom sudu.  Pravosuđe ovakvim svojim odlukama narušava pravnu sigurnost – kaže ovaj advokat.

Inače, presudom Višeg suda koja je dostavljena Južnim vestima, uvažena je žalba Grada i obustavljena je naplata više od 13 miliona dinara, sa kamatom od 2005, Nišliji koji nije naplatio potraživanja.

Advokat Janjić kaže da se radi o Velimiru Nikoliću, koji jedini od njegovih klijenata nije obeštećen, jer je račun Grada bio u blokadi više od 20 dana. Ostalima koji su potraživanja naplatili tokom novembra i decembra prošle godine, dodaje, sada preti prinudna naplata od strane Grada, upravo zbog presude Višeg suda.

Kamate 3 puta veće od procenjene vrednosti zemlje

Inače, kako objašnjavaju zastupnici oštećenih Nišlija, Evropski sud za ljudska prava je januara ove godine uvažio njihovu predstavku, „utvrdio povredu prava na pravično suđenje i naložio državi Srbiji da obezbedi izvršenje presude koju je još 2006. godine doneo prvobitno Opštinski sud u Nišu, tako što će im u roku od 3 meseca isplatiti pare“. Ako to ne učini, navode, naplatiće se kamata po stopi “pozajmice Evropske centralne banke plus 3 procenta poena”.

Inače, Janjić objašnjava da su kamate trostruko veće od procenjenje vrednosti oduzete zemlje, i da se ponovnim vraćanjem slučaja na početak, samo uvećava suma koju Grad ili Republika, po zakonu, moraju da isplate.