Vlada od EU traži novac za postrojenje za otpadne vode u Nišu

Nakon što je završena Studija izvodljivosti za Projekat postrojenja za prikupljanje i prečišćavanje otpadnih voda u Nišu, Vlada Srbije će obezbediti bespovratna sredstva iz pretpristupnih fondova EU za izgradnju, najavila je sekretar Ministarstva zaštite životne sredine Stana Božović.

Studija izvodljivosti je predstavljena danas u Nišu, a ona je, kako je rečeno, omogućila sve elemente za odlučivanje od strane Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i Grada Niša o finansiranju projekta otpadnih voda. Studija predstavljena u Gradskoj kući u Nišu; foto: FB Zoran Perišić

Vrednost postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda sa izgradnjom i rekonstrukcijom kanalizacione mreže iznosiće oko 43 miliona evra i ovaj iznos će Vlada Republike Srbije obezbediti iz pretpristupnih fondova EU - rekla je Božovićeva.

Za novčanu pomoć EU apliciraće se 2017. godine, tako da nije još izvesno kada bi, ukoliko sredstva budu odobrena, izgradnja trebalo da počne.

Projekat prikupljanja i prečišćavanja otpadnih voda za Grad Niš podrazumeva izgradnju novih kolektora, sanaciju dela postojećih, zatim gradsko postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, kao i dodatne tretmane mulja.

Studija, čija je vrednost 100 hiljada evra, finansira se iz sredstava donatorske razvojne pomoći Švedske agencije za razvoj.

Inače, ovo je druga studija izvodljivosti koja je rađena. Prva je završena 2012. godine, ali ona nije, kako je rekao gradonačelnik Niša Zoran Perišić, nije prihvatljiva za grad jer podrazumeva model javno-privatnog partnerstva koji bi “skupo koštao građane Niša”.

Podsetimo, o izgradnji ovog postrojenja u Nišu priča se već godinama. Da je predhodni ugovor o projektu štetan ocenio je krajem 2012. godine zamenik gradonačelnika Niša Ljubivoje Slavković. Mesec dana nakon toga, najavljeno je raspisivanje tendera za izvođača radova na izgradnji postrojenja.

Sredinom 2013. godine su predstavnici austrijske kompanija PORR predstavili gradskom rukovodstvu svoj biznis-plan za izradu fabrike za prečišćavanje otpadnih voda. Međutim, nakon toga se ništa dogodilo.

Novac iz fondova neophodan jer je potrebno mnogo ulaganja 

Da je novac iz evropskih fondova prekopotreban za rešavanje ovog pitanja u zemljama sa nerazvijenom ekonomijom, pokazuje primer Rumunije u kojoj je preko 90 % vodovodnih sistema, u koje je uključeno i prečišćavanje otpadne vode, finansirano sredstvima Evropske unije.

Da se mnogo toga promenilo od 2007. godine, od kada je Rumunija postala članica EU, kaže Julijan Žugan, državni sekretar u rumunskom Ministarstvu zaštite životne sredine.

Postoji mnogo više postrojenja za preradu otpadnih voda. Od 10 % došli smo do situacije da se više od 60 % otpadnih voda prečišćava. Naravno, dobili smo i priliku da dobijemo mnogo više novca iz fondova - objašnjava Žugan.

Inače, Srbija je na začelju Evrope jer se u celoj zemlji prečišćava samo 5 do 10 % otpadnih voda.

Da bi Srbija dostigla evropske standarde u oblasti upravljanja otpadnim vodama, kako procenjuju u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, očekuje se da će do 2041. našoj zemlji biti neophodno 5 milijardi evra investicija.