Vlasotinčani dobili nadimak po biljci mesožderki
Vlasinska rosulja raste samo u okolini Vlasotinca i danas ju je vrlo teško naći
Nadimak Rosuljci, po kome su poznati stanovnici Vlasotinca, potiče od imena biljke mesožderke koja uspeva samo u ovom kraju. Takođe, jedno naselje u Vlasotincu i Ženski fudbalski klub nose ime Rosulja, a jedan od nadimaka navijača Vlasine je “rosuljci”. Vlasinska rosulja, koja je jedna od 170 vrsta rosulja, raste samo u okolini Vlasotinca i danas ju je vrlo teško naći.
Rosulja danas spada u retke i ugrožene biljke, foto: arhiva JV/ M. P.
Pored specifičnog govora, koji je i inače odlika juga Srbije, za Vlasotinčane kažu da su prepoznatljivi svuda jer ne glume, već se ponašaju onakvi kakvi jesu. U narodu su poznati i kao “Rosuljci”, a ime su dobili po biljci rosulji koja je ranije rasla u ovom kraju.
Po ovoj biljci nazvano je i jedno naselje u Vlasotincu, kao i Ženski fudbalski klub iz Vlasotinca, a jedan od nadimaka navijača Vlasine je “rosuljci”.
Vlasinska rosilja nije rasla u samom Vlasotincu, priča Vlasotinčanin Branko Jovanović, koji godinama radi na Vlasinskom jezeru i dobro poznaje ovu biljku i kraj.
Danas se može naći na plutajućim ostrvima, foto: B. Antić
Ova biljka se, kaže Jovanović, rasprostirala na čitavom delu od Vlasotinca ka Čemerniku, pa su tako oni koji su nastanili ove delove zemlje, u narodu prozvani “rosuljci”.
Tako je bilo ranije, pamtili ste ljude po nekoj specifičnosti. Kao što je za leskovački kraj prepoznatljiva paprika i zbog toga su svuda poznati kao paprikari, tako su Vlasotinčani poznati kao rosuljci – kaže Jovanović.
Rosulja ima crvene cvetove i “dlakave” listove, koji ispuštaju lepljivu supstancu pomoću kojih hvata insekte. Oni su joj, kaže Jovanović, glavna hrana jer raste na mestima sa osiromašenim mineralnim svojstvima.
Crveni cvet je mamac, a listovi koji su prekriveni dlačicama se na dodir sklapaju i prave zamku za plen. Rosulja zatim luči sokove za varenje i tako se hrani. U toku leta rosulja može uloviti i do 2.000 insekata – kaže Jovanović.
Karakteristično je i to što vlasotinačka rosulja ne može da bude presađena u neki drugi deo Srbije jer je okolinu Vlasinskog jezera zauzela kao svoj dom.
Od specifičnosti kraja do ugrožene vrste
Iako je nekada prekrivala čitava prostranstva u vlasotinačkom kraju, zbog velike upotrebe hemikalija i isušivanja zemljišta, priča travar Slobodan Marković, rosulja je skoro istrebljena. Može se naći na plutajućim ostrvima i nekim delovima Vlasinskog jezera.
Vlasinska rosulja se ne može presaditi, foto: B. Antić
Ima je na plutajućim ostrvima Vlasinskog jezera, upravo zbog vlažnosti zemlje, ali joj je tu teško prići. Ima je i u planinskom predelu oko Crne Trave, na mestima gde se slivaju površinske vode – kaže Marković.
Osim što je, priča Marković, narodu poslužila da Vlasotinčanima da nadimak, rosulja ima i neka lekovita svojstva.
Travari su je koristili za lečenje kašlja, a zbog bogatog sadržaja naftohinona, ima efikasno antibakterijsko dejstvo - priča Marković.
Rosulja danas spada u retke i ugrožene biljne vrste u Srbiji.
Ovaj tekst nastao je uz podršku Opštine Vlasotince.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Komentari
Poslednji komentari
dragana gaga
13:58 // 4. 8. 2018.
Tako je....ima ja na Staroj planini...ali...preti joj ozbiljna ugrozenost.gradnjom hotela i infrastrukture,mnoga tresetista su unistena.isti slucaj i sa precicom.
Došljak
00:18 // 4. 8. 2018.
A da nije nadimak Vlasotinčanima "Crevari"?
adsadasd
21:34 // 3. 8. 2018.
Siguran sam da nije zlonamerno rečeno, ali ipak nek se zna da Rosulja raste i na Staroj planini ispod Babinog zuba :)
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.