Vodenica koju nije samlelo vreme
Proizvodnja brašna na starinski način i vodenice koje još uvek rade u Srbiji su prava retkost, a jedna od onih čiji se točkovi još uvek okreću nalazi se u samom centru Bele Palanke, na ulazu u kompleks Vrelo.
Kako objašnjava Jelena Mitić iz Turističke organizacije Bela Palanka vodenica sada ima čak 22 vlasnika koji se menjaju na po dve nedelje.
Oni u dogovoru sa mušterijama otvaraju vodenicu, kada i turisti mogu da je vide. Inače, ljudi iz Bele Palanke koji imaju svoje žitarice koriste usluge ove vodenice. Naravno, oni koji ne žele industrijsko, već domaće brašno – kaže Mitić.
Vodenica u samo centru varošice; foto: M. B.Sedamdesetosmogodišnji Vitomir Jovanović vodeničar je već više od pola veka, a u ovoj vodenici radi preko četiri godine. Kako kaže, trenutno se žito melje na struju zbog sušnog perioda.
Ovde se melje za stoku, ali i belo i integralno brašno, sve što je ljudima potrebno. Imamo stalne mušterije, ima ih dosta, samo što trenutno nemamo vodu, a ljudi više vole tako da melju. Da sada nije suša, mleli bismo sigurno i noću i danju, a ovako donose uglavnom samo za stoku – objašnjava stari vodeničar.
Istina je, kaže, da je ranije bilo više mušterija, dok poslednjih godina malo ljudi i pravi hleb i pecivo, već ih kupuje u pekari.
Pored toga, stočni fond se takođe smanjio, niti se ore, niti se seje, tako da je i za nas sada manje posla, a to nije dobro - priča Jovanović.
Mnogima je zanimljivo da vide kako se melju žitarice i nastaje brašno; foto: J. MitićPrema njegovim rečima, vodenica je jako interesantna turistima, kako iz Srbije, tako i onima iz okolnih zemalja, jer, kako kaže, svako voli da vidi kako nastaje brašno.
Međutim, prilično je propala i trebaju nam sredstva da je popravimo. Treba da se promeni jedna strana krova koja je propala, jer ovako izgleda ružno za one koji dolaze u Belu Palanku - kaže ovaj vodeničar.
Vodenica koja je u samom centru ove varošice potiče još iz turskog perioda i stara je više od 200 godina. Bila je u vlasništvu Afisa Useina, Turčina iz Bele Palanke. Nakon oslobođenja, ona postaje vlasništvo porodice Zlatanović.
Most iz doba Turaka i dalje se "drži"; foto: M. B.Most koji je spajao Evropu i Malu Aziju
Još jedan čuvar uspomena iz vremena Srbije pod turskom vladavinom je i Vrelski most, koji se nalazi ispred vodenice.
Most je iz perioda Otomanskog carstva i bio je veoma značajan, jer je bio jedini most koji je spajao Evropu u Malu Aziju. Sav saobraćaj koji se odvijao dok nije izgrađen novi auto-put, odvijao se upravo preko ovog mosta. On je sačuvan u svom osnovnom obliku, kakav je bio i u turskom periodu – objašnjava turizmolog Jelena Mitić.
Most se može videti samo sa strane na kojoj se nalaze vodenica i Vrelo, ali ga to ne čini manje interesantnim za turiste.
Kako kažu iz Turističke organizacije, posetilaca najviše ima leti i to prvenstveno Bugara i onih iz bivših jugoslovenskih republika. Napominju i da je nakon uvođenja novih letova sa niškog aerodroma povećan broj turista iz udaljenijih evropskih zemalja, zainteresovanih da vide kulturno i prirodno bogatstvo Bele Palanke.
Ovaj tekst nastao je uz podršku Opštine Bela Palanka.
Komentari
Poslednji komentari
Jaca
21:27 // 24. 9. 2017.
Vodenica je prelepa kao i most, jedino je zalosno sto je oronula i sto se ne odvoje sredstva za njeno renoviranje!
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.