Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

14:10, 26. 12. 2015.

| Društvo

Vodopad Ripaljka - skriveni biser Ozrena

Autor:Marika ŽivkovićIzvor:Južne vesti
ripaljka
Pogled koji oduzima dah; foto: M. Ž.

U šumi Ozrena nadomak Sokobanje nalazi se Ripaljka, prema rečima Jovana Cvijića, najlepši najviši vodopad Srbije koji predstavlja prvi spomenik prirode naše zemlje i pod zaštitom države je od 1949. godine.

ripaljka-(1) foto: M. Ž.Ovo mesto “bujne vegetacije i raskoši prirode“ na maloj reci Gradašnici omiljeno je izletište turista i meštana. Profesor Mihailo Kostić ističe u Zborniku radova Geografskog instituta „Jovan Cvijić“ da se Ripaljka sastoji iz 11 odseka čija je celokupna visina oko 40 metara, a najveći od njih visok je 11, potom jedan od 5 metara visine, dok su ostali manji.

Ripaljka je ime dobila po lokalnom izrazu ripati što znači skakati jer se u ovom kraju kaže da voda „ripa“.


ripaljka-(3) foto: M. Ž.Prvi spomenik prirode 

Impozantni vodopad oduvek je plenio svojom lepotom, a kako se voda obrušava sa oko 15 metara visine, u posleratnim godinama planirano je da se snaga prirode i praktično iskoristi. Tako su 1947. godine počelo da izgradnjom hidrocentrale na vodopadu koja bi rešila pitanje električne energije potrebene za rad bolnice na Ozrenu.

Prema nekim proračunima ova investicija pokazivala je rentabilnost te se čekalo da centrala krene sa radom. Međutim, Zavod za zaštitu i naučno proučavanje prirodnih retkosti Srbije doneo je rešenje o zaštiti Male i Velike Ripaljke „kako bi se sačuvala naučna, estetska i prirodna retkost u ovim krajevima“, a naložio je i rušenje hidrocentrale, dok je lečilište priključeno na sistem dalekovoda. 

Tako je vodopad zakonom zaštićen 1949. godine kao prvi spomenik prirode u našoj zemlji.


ripaljka-(10) foto: M. Ž.Vodopad bez vode

Ripaljka je ubedljivo najlepša u proleće nakon otapanja snega i leda kada ogromna količina vode „ripa“ sa stene pa ovaj prizor oduzima dah. Poseban doživljaj ispod vodopada ostvaruje huk mlaza kao i osveženje raspršenim kapljicama. Prilazne staze, mostić i klupe u dobrom su stanju, te je predah i uživanje u pikniku pored vodopada zagarantovan.

Međutim, u letnjim mesecima turiste koji su u potrazi za ovim biserom obično sačeka razočarenje. Naime, reka Gradašnica se koristi za vodosnabdevanje Sokobanje pa nije retkost da leti Ripaljka ima vrlo malo vode, ili da pak totalno presuši. Ipak, kako mnogi kažu, ona je zbog bogate okolne prirode i tada  divna.


ripaljka-(11) foto: G. TodorovićJezero i vodopad - savršen ambijent za predah

Posle Velike Ripaljke turisti svoje uživanje uglavnom nastave na obližnjem izletištu „Grudno“ u okviru kompleksa bolnice Ozren. Najprivlačniji deo izletišta svakako jeste jezero koje sa malim vodopadom iznad, predstavlja jedinstvenu ambijentalnu celinu.

Nakon šetnje, zaljubljenici u prirodu obično odahnu u bašti restorana pored jezera. Specijalitet kuće po kome je, kako navodi vlasnik, ovaj restoran jedinstven i poznat jeste pastrmka. ripaljka-(2) foto: M. Ž.

Pastrmka koju iz jezera vadimo, a potom odmah spremamo ubedljivo je najtraženija, dok sam čin hvatanja ribe predstavlja pravu atrakciju za one najmladje - navodi Goran Todorović, poznatiji kao Buda.

U bašti restorana uživa se bez muzike da bi se, kako kaže Buda, priroda sa svojim zvucima doživela u potpunosti. Buda je meštanima poznat i kao večiti borac za očuvanje prirodne sredine, koji brinući o ovom mestu kad god je  potrebno nadležnima ukazuje na akcije čišćenja jezera kao i održavanja samog prostora koje je neophodno sprovesti.

ripaljka-(8) foto: M. Ž.Nedaleko od vodopada nalazi se i Ozrenska pećina duga oko 580 metara, koja ima jednu dvoranu i pet galerija, ali nije uređena za turistička razgledanja. U njoj su pronađeni ostaci grnčarije kao tragovi života iz doba neolita.

Na Ozrenu je još mnogo uređenih izletišta koje turisti rado posećuju, kao što je Očno sa stenom ljubavi na kojoj su se po predanju voleli hajduk Veljko i čučuk- Stana, potom manastir Jermenčić iz 14.veka, Kalinovica, Vlasina i drugi sa nekoliko izvora hladne planinske vode, a tu je i pista za paraglajding.

​J​užne vesti će u narednom periodu predstaviti kvalitete i prirodne potencijale Sokobanje.

Tekstovi će se odnositi na pridrodne resurse uključujući hranu, životnu sredinu, tradiciju, prirodne lepote, istorijske i kulturne lokacije… Pokušaćemo da prezentujemo što više potencijala koje ovaj kraj nudi i po kojima je specifičan u Srbiji i svetu.

Ovi tekstovi su deo projekta “Sokobanja u srcu prirode” koji je finansiran iz javnih sredstava Opštine Sokobanja, a ima za cilj da u skladu sa Zakonom o javnom informisanju doprinese većoj vidljivosti Sokobanje i širem informisanju javnosti o ovom kraju.

Podeli sa prijateljima
Povezane teme:
Komentari
Poslednji komentari
  • Surulica

    16:06 // 26. 12. 2015.

    Preporuka da se ode, sve je prelepo. Evo jos nekih slika, kvalitet je mozda los posto je slikano tel.
    http://prntscr.com/9iptsg
    http://prntscr.com/9ipuoj
    http://prntscr.com/9ipuxf
    http://prntscr.com/9ipv54
    http://prntscr.com/9ipvaz
    http://prntscr.com/9ipvlb
    http://prntscr.com/9ipvre

    Slikano je 01.05.2015god.

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.

KOMENTAR DANA
Pronađite nas na: