Volonteri dežuraju u hodniku Hitne da bi najteže pacijente zbrinuli odmah

Građane čiji je život ugrožen i njihovo zdravstveno stanje ne dozvoljava da čekaju u redovima koji su popodne i uveče uobičajeni u Hitnoj pomoći, kažu u ovoj ustanovi, lekari će zbrinjavati urgentno. Ovo je moguće zahvaljujući tome što trijažni lekar dežura na šalteru, gde se nalazi i slušalica za komunikaciju sa pacijentima.

Na šalteru će, objašnjava direktor ove ustanove Slavoljub Živadinović, dežurati uglavnom volonteri iz Udruženja “Aktilum”, a to je 22 mladih lekara ili studenata koji su na završnim godinama medicine. Oni će, dodaje, dežurati uglavnom popodne i tokom noći, kada su najveće gužve u Hitnoj.

Lekari koji sede na šalteru sa sestrama, objašnjava, imaju zadatak da posmatraju pacijente koji uđu u Zavod, i da već tada procene njihovo stanje. Preporuka je svima da se na šalteru jave dežurnom trijažeru koji će kroz razgovor moći preciznije da oceni da li mogu da čekaju na pregled ili ne. Preporuka je svima koji dođu da se jave preko slušalice sa desne strane šaltera i kažu koje simptome imaju; Foto: JV/V.M.

Trijažari se menjaju na sat vremena i njihov zadatak je da posmatraju da li pacijenti dolaze sami ili sa nekim, u kakvom su položalu, da li se drže za neki deo tela. Lekar gleda da li ima asimetrije lica, pita pacijenta zašto je došao. Ispred sebe ima trijažnu listu, sa kategorijama. U slučaju da je zaokružio crveno, dužan je da odmah ustane i odvede pacijenta u Urgentnu ambulantu, uradi EKG i izmeri pritisak i da obavesti starijeg lekara mentora - objašnjava direktor zavoda.

Direktor Hitne: Pacijenti dolaze kada ne žele da čekaju u Domu zdravlja

Pregled pacijenata počinje još u hodniku, hitni slučajevi se odmah zbrinjavaju; Foto: JV/V.M.Živadinović kaže da najviše pacijenata imaju od 19 do 24 sata, ali da u Zavod dolaze i oni koji nemaju urgentne zdravstvene probleme. Zato trpe oni koji imaju ozbilje probleme i ne bi trebalo da čekaju na lekarsku pomoć. 

Nemoguće je da se ljudi najviše razboljevaju od 7 do 12 uveče. Stalna prisutnost urgentnog specijaliste je dobra za sve pacijente, ali je isto tako dobar stimulans za sve one koji ne žele da preko dana čekaju u ambulantama Doma zdravlja nego uveče dođu u Hitnu - kaže Živadinović.

On dodaje da su trijažeri od 97 ljudi koji su ušli u Hitnu jedne večeri, njih 7 izdvojili kao hitne i 4 kao urgentne slučajeve. Jedan od tih pacijenata je, dodaje, imao infarkt, stanje kod koga je veoma važna brza reakcija - takozvani “zlatni sat” kada su najveće šanse za preživljavanje.

Taj pacijent je prebačen posle 20 sekundi u Urgentnu ambulantu, a za 15 minuta bio je u sali za kateterizaciju gde je ugrađen stent. Od šume pacijenata, naš zadatak je da prepoznamo pravo drvo koje uvek iz nižeg stepena može da pređe u viši stepen hitnosti - dodaje.

On dodaje da su trijažu i do sada radili lekari angažovani na po 100 sati, a sada će mladi na ovaj način obavljati i praksu koja je u ovoj profesiji preko potrebna.

Za mlade volontere trijaža je dragoceno iskustvo

Jedan od učesnika programa koji je i šef sektora za trijažu Dimitrije Stojanović kaže da ovakvo volontiranje osim što daje osećaj humanitarnog rada, pruža i ogromno iskustvo.

Prvi put kada sam ušao ovde bio sam jako zbunjen, jer ima mnogo pacijenata, ali kroz rad smo se svi stabilizovali. Svake večeri primimo više pacijenata i uradimo kvalitetniju trijažu - kaže Dimitrije Stojanović.

On uverava da svi učenici programa imaju mnogo znanja iz oblasti medicine, i da mogu da prepoznaju urgentne pacijente. Direktor Hitne pomoći je nagovestio da bi neko od mladih lekara mogao i da dobije posao u ovoj službi, koja, kako navodi, ima 100 zaposlenih manje nego pre 10 godina.