Vraćaju li se zaboravljene bolesti - u Nišu ih kod dece još nema, lekari apeluju na vakcinaciju

Nakon pojave prvih slučajeva obolevanja dece od tuberkuloze i malih boginja, deo javnosti u Srbiji u strahu je od širenja tih zaraznih bolesti i moguće epidemije. U Nišu, prema podacima iz Doma zdravlja, nema registrovanih slučajeva, ali ni mesta panici, kako kaže načelnica pedijatrije Snežana Zdravković. Ona apeluje da je povećana opreznost nadležnih neophodna, a da je vakcinacija dece jedina preventiva kojom se štiti i starije stanovništvo.

Nedavno je od tuberkuloze obolelo devetoro dece u Novom Pazaru, što je zabrinulo građane čitave zemlje s obzirom na strah od oboljenja koje je početkom 20. veka odnelo mnogo života na globalnom nivou. Male boginje i tuberkuloza opet prisutne u našoj zemlji; foto: arhiva JV

Iako ni u 21. veku ta bolest nije iskorenjena, ona je od uvođenja obavezne BCG vakcine stavljena pod kontrolu i javljaju se samo sporadični slučajevi epidemije.

Da li smo na pragu jedne takve epidemije, komentarisala je načelnica pedijatrije niškog Doma zdravlja Snežana Zdravković, koja je objasnila da je obuhvat vakcinacije jako povoljan, odnosno preko 95 odsto, s obzirom na to da se deca još u porodilištu vakcinišu.

Smatram da smo prilično zaštićeni i da ne bi trebalo da se jave slučajevi, mada uvek postoji verovatnoća da dođe do probijanja vakcinalnog imuniteta i da se pojave obolevanja i kod vakcinisane dece, tako da ne mogu da budem kategorična, ali očekujemo da ipak taj procenat vakcinacije koji je na zavidnom nivou u niškom regionu, štiti od tuberkuloze - rekla je Zdravković.

Otkriveni novi slučajevi tuberkuloze; foto: ilustracija/ flickr - Helge V. Keitel Neki do prvih simptoma kod dece su temperatura i kašalj koji dugo traju, malaksalost, slabost i karakteristično noćno znojenje.

Najrizičnije grupe stanovništa su nevakcinisani, stariji ljudi sa oslabljenim vakcinalnim imunitetom, dijabetičari i osobe sa kardiovaskularnim oboljenjima.

Male boginje i epidemije iz 2017. i 2018. godine

Snežana Zdravković: "Roditelji treba da budu društveno odgovorni i da vakcinišu decu"; foto: B. R.

Da je vakcinacija jedina prevencija, važi i za male boginje koje su, takođe, ponovo registrovane u Srbiji. Neblagovremena vakcinacija dece MMR vakcinom, koja i danas izazviva brojne polemike u društvu, ali i trend odlaganja, prema rečima Zdravković, ima za posledicu ove nove slučajeve.

Radi se o tome da se MMR prima u uzrastu od 13 do 15 meseci i da je ta blagovremenost vakcinacije u celoj zemlji jako mala jer većina dece ne primi u tom uzrastu. Naš obuhvat posle treće i četvrte godine zadovoljavajuć, ali je kod dece najosetljiviji period upravo od jedne do dve godine, tako da je blagovremenost jako bitna - ističe Zdravković.

U poređenju sa 2017. i 2018, kada je poslednji put bila aktuelna epidemija malih boginja, Zdravković se priseća da su svega petnaestak dana od prvih slučajeva u Srbiji, male boginje stigle i u Niš, ali da u ovom trenutku nije slučaj. Nema malih boginja u niškom regionu, foto: ilustracija/ flickr - Partha S. Sahana

Ništa ne mora da znači, ali treba da budemo oprezni i apelujemo na roditelje da dovedu svoju decu da prime vakcinu, da imamo vremena da nevakcinisanu decu što pre vakcinišemo, ali i da starije upravo zaštitimo na taj način - kaže ona.

Morbile spadaju u kategoriju osipnih groznica koje počinju visokom temperaturom, zatim sitnim osipom po licu i telu, a ono što je karakteristično za morbile jesu plačna maska, crvenilo, suzne oči, slinavljenje i upaljeno grlo.

Zdravković upozorava da kod malih boginja može doći i do upale pluća, ali i težih komplikacija, kao što su upale moždanica ili mozga što ima veće posledice koje se kasnije javljaju.

Više o malim boginjama možete saznati i u emisiji "15 minuta" koja je snimana u vreme epidemije malih boginja.