Vranjanci žive u "Papagajki", "Burberry" i "Brod" zgradi
Krećući se iz centra Vranja u pravcu Palestine, ne možete zaobići “Lepu Brenu” i “Braću Bajić”. Ovo nije početak lošeg vica, niti deo scenarija filma. Palestina je zvanični naziv naselja u južnom delu grada, dok su se imena ovih estradnih ličnosti nazivi zgrada.
“Burberry” zgrada postala je najpoznatija, ne samo među Vranjancima, već i u celoj Srbiji. Čak je fotografija ove zgrade objavljena u najpoznatijem listu u Velikoj Britaniji “The Guardian”. Zbog šarene fasade zgrada podsetila mnoge na papagaja
Naime, Tobi Lejh koji je jedan period života proveo putujući po svetu u potrazi za predmetima i objektima sa „fejk“ Burberry šarom, na putu od Maroka preko cele Evrope zaustavio se i u Vranju. Tako je slika zgrade u Vranju obišla svet.
Ova preko pedeset godina stara stambena zgrada u Ulici Ivo Lole Ribara, u samom centru grada, glavna je lokacija za fotografisanje onih koji dolaze u Vranje.
Nekad je naša kasaba imala „Amam“, tursko parno kupatilo, koje je moglo da bude turistička atrakcija. Poslednjih desetak godina taj objekat je zatvoren za posete, ali smo imali tu „sreću“ da na zgradi staroj pola veka osvane “Burberry” dizajn, čime se obogaćuju turističke atrakcije u Vranju – kaže Vranjanac Nenad Ristić.
"Lepa Brena" u još nekoliko gradova u SrbijiSoliteri kao braća
Tu negde na granici između centra i Donjeg Vranja izdižu se dva identična solitera, čiju pravu adresu retko ko zna. Jednostavno, ako se nalazite u njihovoj blizini, vi ste kod “Braće Bajić”. U vreme kada su građeni, u Jugoslaviji je bio popularan pevački par Bajići, te su Vranjanci, misleći da su Bajići bili blizanci, njih povezali sa identičnim soliterima.
Niko od mlađih Vranjanaca i ne zna ko su ti Bajići. Dok sam bio dete ja sam mislio da su u pitanju neki pesnici ili pisci i da su njima zaista posvećeni soliteri. Sada mi je to presmešno, ali je taj naziv ovde opšteprihvaćen – kaže jedan od stanara ovih solitera Nemanja Dejanović.
"Braća Bajić" soliteri“Braća Bajić” nalaze se u blizini kompleksa zgrada koje ljudi ovde nazivaju “Lopovka” jer su, kako kažu stanari, ovde živeli neki u gradu poznati kriminalci i političari.
Ogromnu pažnju javnosti izazvala je pre nekoliko godina nova zgrada u vranjskim Ledenim Stenama. Investitor je odlučio da fasada bude u duginim bojama. Na svakoj panoramskoj slici Vranja ova zgrada se izdvaja zbog šarenila. Radi se o popularnoj, pogotovo na mreži Instagram, zgradi “Papagajka”.
Fotograf Nemanja Đorđević, koji je u Vranju živeo u ovom naselju, nije od onih koji su naročito oduševljeni fasadama pojedinih zgrada.
Meni je “Papagajka” jednako zanimljiva kao i “Burberry”, smeje nam se ceo svet. Super, zar ne? - kaže Đorđević.
"Lepa Brena" jer je bila najlepša zgrada u tom trenutku u graduPo njemu, čak i da je Vranje razvijenije mesto kada je turizam u pitanju, ove zgrade ne bi trebalo gledati kao na atrakcije jer “loš ukus ne može da bude turizam”.
Jugoslovenska estradna zvezda Lepa Brena takođe je od Vranjanaca dobila svoj „omaž“. U vreme kada je sagrađena, stambena zgrada u glavnoj ulici u blizini nove Pošte bila je „najlepša u gradu“, te su joj nametnuli ime po popularnoj pevačici. Vranje nije jedinstveno u tome, te tako zgrade “Lepa Brena” postoje u Nišu, Zaječaru, Kragujevcu, Užicu…
Naselje i zgrade Ledene steneNiš i Vranje imaju i takozvanu “Karingtonku”. Ove zgrade su „nikle“ u vreme kada je američka serija “Dinastija” o porodici Karington i dalje kod nas bila popularna, pa su ljudi objekte građene u „američkom“ stilu ovako nazivali.
Vranje nema kej, a kroz grad protiču samo dve reke sa uskim koritima. Ali zato ima “Brod” zgradu. Nije u pitanju neka firma, radnja, kafić ili restoran koji se tu nalazio pa je po njemu dobila naziv, već ova zgrada zaista izgleda kao brod. Arhitekte su je sa tom namerom i ovako projektovale.
Fasada je zeleno-bela, stanovi su raspoređeni tako da zaista izgledaju kao da su deo palube ili trupa, dok okrugli prozori još više stvaraju takav utisak.
I naselja sa neobičnim imenima
Naselja često inspirisana turskih izrazimaU Vranju ima puno Palestinaca, ali ne radi se o doseljenicima iz pojasa Gaze. Naime, u vreme kada se grad širio ka jugu, odnosno u pravcu obale Južne Morave, ljudi su ovde masovno počeli sa gradnjom kuća. Međutim, sve je to bilo uglavnom nelegalno i postojao je veliki problem sa odlaganjem otpada. Ulice su bile neasfaltirane, prljave i pune smeća.
Oni koji žive severnije počeli su novo naselje da nazivaju Palestinom jer ih je zbog prljavštine i prašine asociralo na pojam koji imaju o ovoj državi. Sada to naselje ne izgleda baš tako loše kao na početku, ali i dalje u šali izdvajamo Palestince – kaže student Miljan Ivanović.
Vranjanci su ovaj deo grada najpre “narodski“ zvali tim imenom, da bi se, nakon dugogodišnje upotrebe, ovo ime i zvanično prihvatilo i našlo na mapi.
Od Palestine ka centru grada nižu se Donji i Gornji Asambair, ozvaničeni nazivi koji korene vuku iz turske okupacije. Reč „asambair“ se bukvalno prevodi kao „zemljište na padini brda“. Ovu oblast mnogi Vranjanci mešaju sa naseljem Donje Vranje, samo zato što je – dole.
Gde živiš? U Oglednoj stanici.Ledene Stene naziv je naselja koja takođe postoje i u Vranju, i u Nišu, a zgrade sa tim imenom u Beogradu. Vranjanci tvrde da je ovo naselje dobilo to ime jer su prvi stanari imali ogromnih problema sa grejanjem. Međutim, nazivu je takav zbog investitora.
Naselje Češalj je zapravo kompleks stambenih zgrada koje su Vranjanci tako prozvali zbog rasporeda. Ove zgrade gledane iz ptičje perspektive izgledaju kao češalj za kosu.
Ostala naselja u Vranju su Odžinka, Raška, Tekija, Sobina, Gornja Čaršija, Tulbe, Ogledna stanica, Panađurište, Rudina i – na samom gornjem levom uglu (čitaj na „ćoš“) grada – Ćoška.
Činjenica je da većina Vranjanaca kada su odrednice lokacija u pitanju ne koriste zvanične nazive ulice i naselja. Zbog toga su i nekada nezvanični, narodski nazivi naselja, ostali isti do danas, kada su zvanični.
Južne vesti će u narednom periodu predstaviti kvalitete i prirodne potencijale Vranja.
Tekstovi će se odnositi na pridrodne resurse uključujući hranu, životnu sredinu, tradiciju, prirodne lepote, istorijske i kulturne lokacije… Pokušaćemo da prezentujemo što više potencijala koje ovaj kraj nudi i po kojima je specifičan u Srbiji i svetu.
Ovi tekstovi su deo projekta koji je finansiran iz javnih sredstava Grada Vranja, a ima za cilj da u skladu sa Zakonom o javnom informisanju doprinese većoj vidljivosti Vranja i širem informisanju javnosti o ovom kraju.
Komentari
Poslednji komentari
Dica
12:16 // 31. 12. 2015.
Sjajan tekst !!!
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.