Vreme stalo u sablasnom rudniku u Aleksincu (foto)
I posle skoro 26 godina od velike tragedije u Aleksinačkom rudniku nakon koje je stavljen katanac na sva okna, i dalje se na ulazima u jamu nalaze zarđali šlemovi, razbacan nameštaj i dokumentacija…
Ostala je i fotografija nekadašnjeg predsednika SFRJ; foto: Aleksandra KostićU svlačionicama ormarići, slika Josipa Broza, članske knjižice, evidencije o smenama, tu i tamo po neka viljuška i kašika koje svedoče da je u tu nekada radilo oko 2 hiljade rudara.
Pustoš u prostorijama rudnika, zatvorenog 1990. godine zbog nesreće u kojoj je stradalo 90 rudara, slikala je Nišlijka Aleksandra Kostić čija je fotografija nedavno bila najbolja na konkursu Evropske komisije.
Jako je čudan osećaj kada vidite prostor gde su se nekada rudari pripremali za ulazak u jamu, a koji je sada zapušten. Imala sam osećaj kao da sam u nekom mestu poput Černobilja - kaže Aleksandra.
Zapuštene svlačionice; foto: Aleksandra KostićI fotografija za koju je nagrađena takođe je nastala u napuštenoj fabrici, a Aleksandra kaže da je iz nekog razloga privlače ti ambijenti.
Prve tone mrkog uglja iz rudnika u Aleksincu počele su da se vade krajem 19. veka, a 1902. godine kupio ga je belgijski inženjer. Između dva svetska rata smatran je najunosnijim ugljenokopom u Srbiji, a u vreme II svetskog rata preuzeli su ga Nemci.
Najveću proizvodnju Aleksinački rudnici ostvarili su 1963. godine, kada je iz šest okana proizvedeno 444.007 tona uglja. Zbog rudnika je nastalo je i naselje u kome je otvorena škola, biblioteka, Dom kulture, bioskop, ambulanta, pošta…
Evidencija o smenama; foto: Aleksandra Kostić
Tako je bilo sve do 1989. godine, kada je u požaru poginula cela prva smena - 90 rudara.
Sada u okviru Rudarsko-građevinskog preduzeća oko 300 rudara radi u drugim rudnicima u Srbiji. Više puta bilo je reči i pomena da se ponovo aktivira Aleksinački rudnik, ali zasada nije bilo konkretnih akcija.
Komentari
Poslednji komentari
Lune
19:22 // 13. 7. 2016.
Hm,hmm...nakon eksplozije metana,u oku je ostala i razorena nova oprema "siroko celo", velika sredstva su potrebna, a eventualna eksploatcija "uljnih skriljaca" takodje skupa radnja.Islo je nekada uz podrsku OOUR FAHOP, mejutim, uz tesku nesrecu, nakon "dogadjanja naroda"..razni termiti,sakali i hijene..izmuli su i rascerecili OOUR i poslove, mislim proizvodnju oko 20.000 tona savnih cevi, od TVT
ddd
22:41 // 11. 8. 2015.
Ako su Belgijanci u XIX veku koristili nalazišta rudnika koje je objašnjenje da se u XXI veku, sa naprednijom tehnologijom ne koristi?
Jason Born
09:59 // 18. 6. 2015.
Odlicne fotografije, svaka cast!
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.