Vučić glumio: U Jutarnjem programu imitirao one koji kašlju zbog zagađenog vazduha

“Ja kao srčani bolesnik nisam osetio probleme sa vazduhom, vi osećate, jer izmišljate” – rekao je predsednik Aleksandar Vučić o zagađenom vazduhu i tvrdi da se širi panika i pravi groteskna kampanja o problemu koji postoji decenijama. Međutim, meteorolog Zoran Vasiljević kaže da se zagađenje ove zime ipak više oseća jer nema vetra, a direktorka Klinike za plućne bolesti Tatjana Pejčić ističe da bi aerozagađanje u budućnosti moglo da utiče na veće razboljevanje ljudi.

Nakon izjave da je vazduh sve zagađeniji zbog boljeg standarda građana, predsednik Srbije i SNS Aleksandar Vučić dao je novi pogled na aerozagađenje u jutarnjem programu TV Prva.

Rekao je da postoji realan problem koji nije zanemarljiv, ali tvrdi da postoji i kampanja koju prave i novinari koji se uključuju u program i kašlju jer im navodno vazduh smeta. Nekoliko puta se nasmejao i imitirao ljude koji se guše zbog lošeg vazduha, jer njemu, kaže, ne smeta.

Ja kao srčani bolesnik nisam osetio probleme sa vazduhom, a morao bih to da osetim. Stvarno ne bih imao problem da kažem da osećam, jer tu nema moje krivice. Maglu smo imali uvek – rekao je Vučić.

Posle Vlade Srbije i Vučić tvrdi da nema mesta panici i kaže da njegovo troje dece živi u najzagađenijem delu Beograda i da i pored toga najmađeg sina izvodi u šetnju.

Ministar zaštite životne sredine, koga je predsednik prozvao i pitao da li je živ, ubrzo se oglasio i rekao da je Ministarstvo učinilo sve što može, te da je odgovornost na lokalnim samoupravama, ali Vučić kaže da oni zagađenje ne mogu da reše.

Lokalna samouprava da reši taj problem ne može, to mora da reši država i država će da ga reši u narednih 6 ili 7 godina. Ministar bi posavetovao i zamolio – ne bežite od odgovornosti, pokažite da želite da rešite, a ne samo da je problem neko drugi – poručio je Vučić.

Da zagađenje vazduha nije toliko ozbiljna tema o kojoj treba da se priča celo jutro, rekao je voditeljima uz komentar da je bolje da su pričali o narko-dilerima koji su opasniji za građane nego vazduh.

---

I vremenski uslovi pogoduju zagađenju vazduha

Za razliku od predsednika, građani i mnogi stručnjaci smatraju da o zagađenom vazduhu mora da se priča, jer problem postoji godinama, a ne rešava se.

Meteorolog Zoran Vasiljević pojašnjava da su za najzagađeniji vazduh ove zime krivi i vremenski uslovi, pre svega to što nema vetra.

To su temperaturne inverzije, kada temperatura sa visinom raste, tako da je ovih dana recimo veća temperatura bila na Kopaoniku nego po dolimana u Nišu. Onda kada nema ni vetra onda praktično taj topli vazduh iznad hladnog izgleda kao poklopac na šerpi i sve što se ispod toga emituje kao zagađenje ostaje tu gde je – pojašnjava Vasiljević.

Ipak, meteorološki uslovi nisu razlog, već samo pogoduju zagađenju, pa Vasiljević zato apeluje da se kontrolišu izvori, a smatra da je to pre svega grejanje. Saobraćaj nije najveći zagađivač, jer je istog intenziteta i leti, ali se tada vazduh razređuje, dodaje Vasiljević, dok zimi kada nema vetra zagađenje ostaje tu.

Da Toplana greje na gas, da ljudi ne lože, a koliko vidim u Nišu lože i to nekvalitetno gorivo, nevalitetan ugalj, sagorevaju i mašinska ulja, to su zločinci prema okolini. Treba da se kontroliše ko šta sagoreva, ko se na šta greje, jer se priča da ljudi sagorevaju i potrošene automobilske gume. Trebalo bi cenu centralnog grejanja učiniti primamljivom kako bi ljudi prešli na Toplanu, a da ona kompletno pređe na gas – smatra Vasiljević.

Podsetimo, jedan od prvih konkretnih koraka Radne grupe za aerozagađenje bi trebalo da budu subvencije za kvalitetnije grejanje u Nišu.

---

Aerozagađenje utiče na bolesti pluća, zimi se situacija pogoršava

Direktorka Klinike za plućne bolesti Tatjana Pejčić ističe da su zimski meseci uvek alarmantni za pacijente, jer je zagađenje vazduha tada veće i ono utiče na bolesti pluća, a češća su i pogoršanja stanja obolelih.

Ipak, ne može da tvrdi da je glavni razlog oboljevanja porast tih malih čestica koje prodiru duboko u pluća, ali kaže da aerozagađenje svakako utiče na oboljevanje.

Nije alarmantno u toj meri da kažemo da smo ranije imali 100 pacijenata, a sada imamo 300, taman posla. Ali svakako da će u budućnosti, kao i svaka preventiva ako se ne odradi kako treba, doprineti većem razboljevanju pacijenata, pre svega opstruktivne bolesti pluća. Dobro je animirati, a država svakako mora da stoji iza svega toga, ali i lokalne samouprave treba nešto da rade sa Institutima koja su odgovorna. Mi doktori zapravo gledamo posledice svega toga – dodaje Pejčićeva.

Mnogi su prethodnih dana reagovali na preporuke Instituta za javno zdravlje – da se ne izlazi napolje kada je veliko zagađenje, što je uglavnom ujutru i uveče i pitali nadležne kako je to vazduh u kućama drugačiji, s obzirom na to da ne koriste svi prečišćivače vazduha.

Doktorka Pejčić se ipak slaže sa tom preporukom, a posebno apeluje na starije i bolesne da ne borave na vazduhu ako ne moraju.

Naš sistem je predviđen da očisti disajne puteve, maksimalno što može. Ne dođe uvek vazduh koji udahnemo da se izvrši razmena gasova, a da on bude sa tim patološkim česticama, taman posla. Zato i dišemo od nosa do pluća, ali kad je toga stalno u većim koncentracijama onda naš lokalni imunitet sa tim ne može da se izbori, posebno oni koji su tome podložniji – objašnjava.

Podsetimo, građani su ove zime posebno zabrinuti zbog zagađenja vazduha, ali i zato što problem postoji godinama i ne rešava se, što je potvrdio i hitan sastanak Vlade na kome nisu doneta konkretna rešanja. Nadležni kažu da nema mesta panici i da je situacija uobičajena, ali Ministarstvo prosvete je školama i vrtićima preporučilo da skrate ili otkažu nastavu kada je vazduh mnogo zagađen.