"Za inkluziju Roma važniji put ka Evropskoj uniji, nego članstvo"

Iako se često može čuti da su Romi u Evropskoj uniji mnogo prihvaćeniji, pre svega zato što postoje jasna pravila i dokumenti koje države članice moraju da poštuju, aktivistkinja i članica Nacionalnog saveta Roma Srbije iz Niša Marija Demić upozorava da se i u evropskim državama poslednjih godina dešavaju napadi koji su rasistički motivisani, te je zato, dodaje, za nas važniji put ka EU, nego sam ulazak.

Francuska, Italija i Ukrajina su na “crnoj listi” kada je reč o inkliziji romske populacije, navodi Demićeva, jer poslednjih godina sve više vode ekstremno desničarsku politiku, čije žrtve su upravo Romi.

Među državama koje su u Evropskoj uniji ima i “svetlih primera”, te Demićeva izdvaja Španiju i Rumuniju, na koje možemo da se ugledamo.

Prosto je fascinantno, jer Romi su u Rumuniji bili robovi, a sada su izdvojeni kao pozitivan primer. Rumunija ima najveći broj visokoobrazovanih Roma i Romkinja i najveći broj njih koji participiraju u radu državnih organa i ministarstava, dugo su imali zaštitnika građana na državnom nivou koji je romske nacionalnosti. Španija je karakteristična po tome što je na dobar način rešila problem stanovanja - pojašnjava Demićeva.

Romi imaju i predstavnike u Evropskom parlamentu, što je dobar primer i pomak, za razliku od Srbije gde je vrlo malo predstavnike romske nacionalne manjine na javnim funkcijama i malo njih su donosioci odluka.

Mi trenutno imamo jednu poslanicu na nivou pokrajine, koja je izabrana na listi većinske jedne stranke, i imamo na lokalu par većnika ili članova skupština opština - dodaje Demićeva.

Jedan od razloga što je tako mali broj Roma na rukovodećim položajima je, kako kaže, to što je mali broj njih završio fakultet, iako je Srbija najveće rezultate kada je reč o njihovoj inkluziji, postigla upravo u oblasti obrazovanja. Poražavajuće je, dodaje, što i to malo Roma i Romkinja koji su završili fakultete nije našlo posao u Srbiji i već je veliki broj njih napustio Srbiju.

Ono čega smo svi svesni je da je ovaj period pre ulaska u EU kada su Romi u pitanju ključan, da bismo dostigli neke standarde, a i dosta toga je obaveza naše države da uradi - ističe Demićeva.

Inkluzija Roma je važna Srbiju tokom procesa pristupanja EU, a Demićeva navodi da se trenutno paralelno radi na unapređenju zakonodavstva kada su u pitanju sve nacionalne manjine, uključujući i romsku, koja u Akcionom planu za Poglavlje 23 ima svoj poseban odeljak.

Njen utisak je, kako kaže, da je mnogo više urađeno na polju zakonodavstva nego na konkretnim projektima, ali je sa zakašnjenjem doneta i Strategija za unapređenje socijalne inkluzije Roma i Romkinja i Akcioni plan je kasnio. Sada je donet Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, dodaje, koji je takođe jako bitan.

S druge strane su započeti neki projekti na nivou Republike koji treba da omoguće izvesna sredstva koja se izdvajaju iz IPA fondova i njihovu realizaciju na lokalu. Ranije smo imali, među civilnim sektorom je bio poznat kao TARI projekat, a sada je to Savet Evrope koji realizuje jedan takav projekat u 11 lokalnih samouprava među kojima je i Grad Niš, po prvi put - pojašnjava Demićeva.

U Nišu je bitno što je usvojen Lokalni akcioni plan za Rome, međutim Demićeva kaže da se ne zna šta se konkretno uradilo sa 5 miliona dinara koje su namenjene po tom planu.

U kakvim uslovima Romi danas žive, šta je u planu kada je reč o njihovom stanovanju, da li je bolje za inkluziju da oni budu sa većinskim stanovništvom i koji su još problemi ove nacionalne manjine možete čuti u emisiji 15 minuta.