Za kvalitet voća i povrća na pijacama garantuju proizvođači?

Iako je prema zakonu kontrola voća i povrća u prometu u nadležnosti Poljoprivredne inspekcije, inspektori kažu da na pijace ne idu i da imaju dogovor sa “Tržnicom” da ovo preduzeće kontroliše šta se prodaje na niškim pijacama.

Poljoprivredni inspektor Nišavskog upravnog okruga Ljubiša Mihajlović kaže da su sa upravom “Tržnice” obavili sastanak i rekli im “šta je to što može, šta ne može da se prodaje”.

Pijace ne obilazimo, nas interesuje da strateški proizvodi kao što su hleb, zejtin, šećer budu kontrolisani, da te namirnice ne izađu neproverene iz proizvodnje - kaže on.

Direktor JP “Tržnica” Radovan Milojević kaže da nije u njihovoj nadležnosti da kontrolišu šta će se prodavati na tezgama i kakvo će voće i povrće prodavci plasirati, ali da oni kao “društveno odgovorno preduzeće” vode računa o kvalitetu namirnica tako što samoinicijativno povremeno šalju na ispitivanje uzorke voća i povrća. Hrana koju niko ne kontroliše može biti opasna po život (foto: JV)

Imali smo nedavno sastanak sa predstavnicima Instituta za javno zdravlje i sa njima smo se dogovorili da svakog meseca uzorkujemo voće i povrće i da iz svog džepa “Tržnica” plaća ispitivanje. I do sada smo to povremeno radili i sve je bilo u redu - uverava Milojević.

Da je hrana na pijacama bezbedna, Milojević uverava podsećanjem na slučaj kada se jedan čovek zamalo otrovao bobicama koje su se prodavale na niškoj kvantaškoj pijaci kao aronija “i od tada za aroniju mora da prodavac ima sertifikat i atest” da se sličan slučaj ne bi desio.

Sve prepušteno savesti proizvođača

Poljoprivredna, sanitarna, fitosanitarna, veterinarska inspekcija koje su zadužene za kontrolu hrane rade prema Zakonu o bezbednosti hrane koji je donet 2009. godine.

Taj zakon, kako objašnjavaju nadležni, obavezuje proizvođača da sam analizira svoje proizvode i da inspekciji pokazuje dokumentaciju o obavljenim analizama i tretmanima biljaka i životinja.

Inspektori, kako sami kažu, retko kada uzorkuju hranu, i to prema potrebi, i nose je u laboratoriju na analizu. Oni uglavnom kontrolišu dokumentaciju koju proizvođač treba da ima. 

Fitosanitarna inspekcija kontroliše voće i povrće u fazi proizvodnje. Proveravamo vođenje evidencije o primeni sredstava za zaštitu bilja. Iz te evidencije može da se vidi koja su sredstva za zaštitu korišćena, kada, koliko i slično - objašnjava inspekcijski postupak fitosanitarni inspektor Gabrijela Živković.

Kako kaže Živkovićeva, u toku cele prošle godine na teške metale, mikrobiologiju i sredstva za zaštitu bilja analizirano je svega 30 uzoraka voća i povrća i samo u jednom uzorku je nađeno prisustvo pesticida u meri većoj od dozvoljene.

Na pitanje da li je 30 uzoraka za celu godinu dovoljno da se zaključi da je hrana bezbedna, Živkovićeva kaže da “to nije pitanje za nju jer oni sve rade u skladu sa pravilnicima”.

Ni meso se ne uzorkuje često (foto: flickr.com)I načelnik veterinarske inspekcije Nišavskog okruga Ivan Lozo rekao je da uglavnom potrebe za uzorkovanjem nema, te da proizvođači uredno vode dokumentaciju.

Ipak, načelnik Centra za humanu higijenu Instituta za javno zdravlje Lazar Bošković kaže da je u celoj stvari problem sa zakonskom regulativom koja je “slepo prepisana od Evropske unije”.

Sadašnja regulativa je mnogo blaža nego ranije i za ceo sistem kontrole je odgovoran direktno proizvođač. U EU postoji sistem kontrole bezbednosti hrane koji se gradio dugi niz godina. Možete misliti posle 20 godina ovakvog stanja u našoj zemlji koliko je proizvođač zainteresovan za kvalitet svog proizvoda? Da li će on da ga da negde na analizu ili neće to je njegova lična stvar, za razliku od sistema koji je bio ranije da proizvođač ima eksterne kontrole od strane službi, i u maloprodaji i u proizvodnji - kaže Bošković u emisiji “15 minuta”.

Kako kaže, neophodno je promeniti zakonsku regulativu, odvajati više para za analize, edukovati proizvođače, ali i pojačati kaznenu politiku kako bi se povećala bezbednost hrane.